Sretenje, praznik koji se obeležava 15. februara po gregorijanskom kalendaru, ima poseban značaj u srpskoj tradiciji, kako u verskom, tako i u narodnom kontekstu. Ovaj dan simbolizuje susret zime i proleća, a narodna verovanja povezuju Sretenje sa vremenskim prilikama i proricanjem kraja zime. U narodu se veruje da vreme na Sretenje „odlučuje“ kakav će biti ostatak zime.
Kada na Sretenje sija sunce, to se tumači kao znak da zima još nije rekla poslednju reč i da nas očekuju hladniji dani. S druge strane, ako pada kiša ili je oblačno, veruje se da zima dolazi kraju i da se proleće približava. U nekim delovima Srbije postoji izreka koja kaže: „Ako na Sretenje grane sunce, beži zimo – biće još studenog vremena. Ako pada kiša ili je oblačno – zima pakuje kofere.“
Jedan od najpoznatijih običaja vezanih za Sretenje tiče se medveda. Prema narodnom predanju, na ovaj dan medved izlazi iz svoje pećine kako bi proverio kakvo je vreme napolju. Ako je sunčano i ako ugleda svoju senku, vraća se nazad u pećinu, što znači da će zima potrajati još šest nedelja. S druge strane, ako je oblačno i pada kiša, medved ostaje napolju, što se tumači kao znak da dolazi proleće.
Sam naziv praznika, Sretenje, simbolički označava „susret“. U crkvenom smislu, to je susret Boga i čoveka, dok se u narodnoj tradiciji tumači kao susret zime i proleća. Ovaj dan je značajan jer se veruje da se na Sretenje „lome godišnja doba“. U prošlosti su domaćini pažljivo pratili vremenske prilike na ovaj dan, verujući da od toga zavisi setva, rod i celokupna godina. Mnoge porodice i danas prepričavaju ova verovanja, iako ih doživljavaju više kao deo tradicije nego kao stvarno proročanstvo.
Unatoč modernizaciji i promenama u životu, običaji vezani za Sretenje i dalje se prenose s generacije na generaciju. Bilo da pada kiša ili sija sunce, ovaj dan ostaje poseban trenutak kada se gleda u nebo i traže znakovi. Ljudi se okupljaju, razgovaraju o vremenskim prilikama i dele svoja predviđanja o tome šta nas čeka u narednim mesecima.
Osim vremenskih proricanja, Sretenje je i dan kada se u mnogim domaćinstvima pripremaju posebna jela. Tradicionalno, na Sretenje se priređuju razne vrste pogača, a često se priređuju i obroci od mesa. Porodice se okupljaju oko stola, proslavljaju praznik i uživaju u zajedništvu. Ove tradicije doprinose jačanju porodičnih veza i očuvanju kulturnog nasleđa.
U savremenom svetu, Sretenje se takođe proslavlja kroz razne manifestacije i događaje. U mnogim gradovima organizuju se sajmovi, koncerti i drugi kulturni programi koji imaju za cilj da ožive tradiciju i privuku mlade generacije. Ove manifestacije često uključuju i edukativne sadržaje koji pomažu ljudima da bolje razumeju značaj ovog praznika i običaja vezanih za njega.
Jedna od ključnih poruka Sretenja jeste povezanost čoveka sa prirodom i ciklusima koji je okružuju. Kako se menjaju godišnja doba, tako se i život menja, a ovaj praznik podseća na važnost poštovanja prirode i njenog ritma.
U svakom slučaju, Sretenje ostaje dan kada se preispituju verovanja, tradicije i običaji, a vreme na ovaj dan i dalje igra ključnu ulogu u oblikovanju očekivanja i nade za proleće koje dolazi. Bez obzira na vremenske prilike, Sretenje je prilika za okupljanje, slavlje i očuvanje tradicije koja nas povezuje sa našim precima i prirodom.
