U periodu od januara do novembra 2025. godine, Republički zavod za statistiku objavio je podatke koji ukazuju na značajne promene u demografskoj strukturi Srbije. Broj živorođenih u ovom periodu iznosio je 53.283, što predstavlja smanjenje od 1.886 ili 3,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine kada je zabeleženo 55.169 živorođenih.
Ovaj trend opadanja nataliteta u Srbiji postaje sve izraženiji, a stručnjaci ukazuju na različite faktore koji mogu uticati na donošenje odluka parova o tome da li da imaju decu ili ne. Ekonomska situacija, kao i dostupnost obrazovanja i zdravstva, igraju ključnu ulogu u ovim odlukama. Mnogi mladi ljudi se suočavaju sa izazovima u zapošljavanju i sticanju stabilnosti, što može smanjiti želju za osnivanjem porodice.
S druge strane, broj umrlih u Srbiji u istom periodu iznosio je 85.657. U poređenju sa 89.486 umrlih u istom periodu prethodne godine, beleži se pad od 3.829, ili 4,3 odsto. Ovaj pad broja umrlih može se delimično pripisati poboljšanju zdravstvene zaštite i preventivnim merama koje su sprovedene u zemlji, ali i opštem smanjenju mortaliteta kod određenih bolesti.
Uzimajući u obzir ove podatke, može se primetiti da Srbija nastavlja da se suočava sa izazovima u vezi sa demografskim trendovima. Smanjenje broja živorođenih, uz istovremeni pad broja umrlih, ukazuje na potencijalne probleme sa starenjem populacije i smanjenjem radne snage u budućnosti. Ovi trendovi mogu imati dugoročne posledice na ekonomski razvoj i socijalne usluge u zemlji.
Demografi i analitičari često ističu važnost usvajanja politika koje bi podstakle natalitet, kao što su bolje porodiljske naknade, podrška roditeljima, kao i poboljšanje uslova za odgajanje dece. Takođe, važan je i pristup obrazovanju i mogućnost zapošljavanja mladih ljudi, što može doprineti njihovoj stabilnosti i spremnosti da osnuju porodicu.
Tokom 2025. godine, Srbija se suočila sa različitim izazovima, uključujući i ekonomske krize koje su pogodile mnoge zemlje širom sveta. Ove krize su se često manifestovale kroz povećanu inflaciju i nesigurnost na tržištu rada, što dodatno otežava mladim ljudima da donesu odluku o roditeljstvu.
Osim toga, sociolozi ukazuju na promene u društvenim vrednostima i normama. Mnogi mladi parovi danas više nego ikad pre razmatraju alternativne životne stilove, što može uključivati odlaganje osnivanja porodice ili donošanje odluka da ne imaju decu. Ove promene se često prate sa sve većim fokusom na karijeru i lični razvoj, što može odložiti ili u potpunosti eliminisati želju za roditeljstvom.
Kako bi se rešili ovi izazovi, potrebna je sveobuhvatna strategija koja će obuhvatiti ekonomske, socijalne i kulturne aspekte. Mnoge zemlje koje se suočavaju sa sličnim problemima uspevaju da prepoznaju važnost integrisanih politika koje se bave svim aspektima životne sredine mladih porodica.
U zaključku, podaci o natalitetu i mortalitetu u Srbiji u periodu od januara do novembra 2025. godine ukazuju na zabrinjavajući trend opadanja broja živorođenih, dok se istovremeno beleži smanjenje mortaliteta. Ovi demografski trendovi zahtevaju hitnu pažnju i akciju od strane vlasti i društva kako bi se obezbedila stabilna i prosperitetna budućnost za naredne generacije.
