Gotovo da ne prođe godina bez nove ekranizacije dela Stivena Kinga, ali slavni autor nije uvek oduševljen konačnim rezultatom. Poznato je da je hvalio Frenka Darabonta zbog majstorske obrade „Bekstva iz Šošenka” i „Zelene milje”, ali je, s druge strane, jedan od retkih koji smatra da je Stenli Kjubrik podbacio sa „Isijavanjem”, filmom koji se danas smatra jednim od najjezivijih psiholoških horora ikad snimljenih.
Uprkos tome, postoji jedan film za koji je i sam King priznao da je nadmašio njegov književni predložak. Njegove omiljene adaptacije uglavnom su one koje preuzmu njegovu priču i sažmu je, umesto da je šire u novim pravcima. Kao strastveni autor vezan za sopstvenu viziju, ne iznenađuje što ima jasan stav o tome šta čini dobru ekranizaciju njegovog dela.
Problem sa Kingovom bibliografijom leži upravo u tome što je toliko njegovih romana i priča adaptirano od strane brojnih reditelja tokom decenija, pa je dosednost u kvalitetu bila teško dostižna. Kada je i sam pokušao da režira film „Maksimalno ubrzanje”, prvi je priznao da rezultat teško da je mogao biti gori. Zbog toga je pomalo ironično da je prva velika filmska adaptacija njegovog dela i danas jedna od najboljih.
Brajan de Palma je nesvesno pokrenuo čitav jedan podžanr kada je Kingov roman „Keri” pretvorio u klasični horor o odrastanju koji je postigao ogroman uspeh i kod kritike i kod publike. King je izjavio da je De Palmina „Keri“ bila sjajna, naglašavajući da je slavni reditelj materijalu pristupio vešto i sa umetničkim osećajem. Sisi Spejsik je u ovoj adaptaciji iznela sjajnu glumu, za koju je čak dobila nominaciju za Oskara za najbolju glumicu, što je čini jednom od najlegendarnijih uloga u istoriji holivudskog horora.
Pohvale se tu nisu zaustavile. Osim što je priznao da je „film daleko stilizovaniji od knjige”, koju naziva „napetim štivom”, ali i „opterećenom određenom težinom”, King je otišao korak dalje i De Palminu „Keri” direktno proglasio boljom od sopstvenog romana. Ova izjava dodatno naglašava koliko je film uticao na publiku i kritiku, kao i na samog autora.
Keri, kao priča, bavi se temama bullyinga, izolacije i osvetoljubivosti, što su univerzalne teme koje su se pokazale izuzetno relevantne, čak i decenijama posle prvog objavljivanja romana. U filmu su ovi elementi prikazani sa snažnom emocionalnom dubinom, što dodatno doprinosi njegovoj popularnosti. De Palma je uspeo da prenese Kingovu viziju na način koji je bio i vizuelno impresivan i emotivno snažan.
Za razliku od nekih drugih adaptacija, koje su se trudile da ostanu verne originalnom materijalu, „Keri” je uspeo da pronađe ravnotežu između Kingove priče i filmskih narativnih tehnika. Ova adaptacija je takođe otvorila vrata mnogim drugim rediteljima da istraže Kingove radove, što je dovelo do velikog broja ekranizacija koje su usledile tokom godina.
Osim „Keri”, drugi filmovi koji su adaptirali Kingova dela takođe su postigli značajan uspeh, ali nijedna adaptacija nije zasenila uticaj koji je De Palmina „Keri” imala na horor žanr i filmsku industriju uopšte. Kao pionir u ovom žanru, De Palma je postavio standarde koje su mnogi pokušavali da dostignu, ali retko ko je uspeo da izjednači njegov uspeh.
U zaključku, Stiven King je kroz svoje delo inspirisao generacije reditelja i stvorio bogatu tradiciju ekranizacija koje su se kretale od izvanrednih do manje uspešnih. Međutim, „Keri” ostaje prekretnica koja je pokazala kako adaptacija može nadmašiti izvorni materijal, ostavljajući trajan utisak na publiku i kritiku. Kingovo priznanje De Palmi za ovaj rad dodatno naglašava važnost umetničkog izraza i sposobnost filma da prenese emocije i poruke koje su univerzalne i vanvremenske.
