Stiven King, jedan od najpoznatijih autora horora, kroz svoju bogatu karijeru uspeo je da se upusti u različite aspekte filmske industrije. On je adaptirao svoja dela, pisao originalne scenarije i čak režirao jedan film. Njegovo iskustvo u Holivudu omogućilo mu je da sagleda mnoge aspekte stvaranja filmova, a njegovo mišljenje o nekim od njih je veoma oštro.
U svojoj knjizi „Danse Macabre“, objavljenoj 1981. godine, King je kritikovao film „Plan 9 iz svemira“ (Plan 9 from Outer Space) reditelja Eda Vuda, nazivajući ga „najgorim horor filmom ikada“. U ovom delu, King je izneo svoje mišljenje o filmu koji je postao kultni klasik, ali iz razloga koji se često ne smatraju pozitivnima. Njegova kritika se fokusirala na nedostatak kvaliteta i umetničke vrednosti, a posebno je istakao kako film predstavlja „tužan i jadan kraj jedne velike karijere“, misleći na legendarnog glumca Belu Lugošija.
King je bio veoma oštar u svojim kritikama. Opisao je „Plan 9 iz svemira“ kao film koji „nema ničeg smešnog“, uprkos tome što mnogi gledatelji uživaju u njegovim besmislenim scenama. Osećao je da je film više eksploatacija nego umetničko delo i nije mogao da razume zašto bi neko mogao da ga smatra zabavnim. Njegova reč „jadno trošenje celuloida“ jasno pokazuje koliko prezire ovaj film.
Jedan od najzanimljivijih delova Kingove kritike jeste njegovo razmišljanje o Belu Lugošiju, čije je poslednje uloge na ekranu bile u ovom filmu. King je pokazao sažaljenje prema ovom glumcu, koji je umro ubrzo nakon što je film objavljen. U svojim rečima, King se pitao da li je Lugoši možda umro od stida zbog svoje uloge, uzimajući u obzir i brojne bolesti koje su ga snašle.
Iako „Plan 9 iz svemira“ ima svoje obožavaoce koji ga vole zbog njegove loše produkcije, King se ne može svrstati među njih. Njegove oštre reči o ovom filmu ukazuju na to koliko je duboko razumevanje kvaliteta filma i umetnosti uopšte. Kingova analiza ne samo da osvetljava slabosti ovog specifičnog dela, već i istražuje širu sliku o tome kako se filmovi prave i kako se vrednuju.
U današnje vreme, „Plan 9 iz svemira“ je postao simbol lošeg filma koji, uprkos svom nedostatku kvaliteta, ima svoje mesto u kulturi. Mnogi ga gledaju kao primer kako ne treba praviti film, ali i kao zabavu koja pruža smeh i uživanje u njegovim greškama. Kingovo mišljenje, iako se ne poklapa sa ovom popularnošću, otvara diskusiju o tome šta čini film dobrim ili lošim i kako se percepcija umetnosti može menjati s vremenom.
Kroz svoje pisanje i javno delovanje, Stiven King je ostavio dubok trag u svetu horora i filma. Njegov stav prema „Plan 9 iz svemira“ nije samo lična kritika, već i refleksija njegovog razumevanja umetnosti i strasti prema dobroj priči. Njegova sposobnost da analizira i kritikuje filmove iz različitih uglova čini ga jednim od najznačajnijih glasova u savremenoj kulturi, a njegov rad nastavlja da inspiriše i izaziva raspravu među ljubiteljima filma i književnosti.
U zaključku, Kingova kritika „Plan 9 iz svemira“ predstavlja njegovu duboku posvećenost kvalitetu i umetničkoj vrednosti u filmskoj industriji, kao i njegovu sposobnost da prepozna i izrazi ono što mnogi drugi možda ne vide. Njegovo mišljenje o ovom kultnom filmu podseća nas na to koliko je važno postaviti standarde i vrednovati umetnost na osnovu njenog kvaliteta, a ne samo na osnovu popularnosti ili nekih trenutnih trendova.
