Pre tačno 23 godine, 27. maja 2002. godine, dogodilo se jezivo ubistvo Stojana Ignjatovića (31) iz Tršića, koji je likvidiran dok je ležao u bolničkom krevetu na Institutu za ortopediju „Banjica“ u Beogradu. Nepoznati napadač ušao je u sobu 25 na Odeljenju za rekonstruktivnu ortopediju i ispalio više hitaca u Ignjatovića, usmrtivši ga na licu mesta. Njegovo telo otkrila je medicinska sestra koja je u noćnoj smeni obilazila pacijente.
Stojan Ignjatović je bio poznat policiji zbog raznih krivičnih dela, a ubijen je dok se oporavljao od povreda koje su mu nanete nedavno. Na Institut „Banjica“ primljen je 4. marta, nakon što je ranjen u obe potkolenice i levu butnu kost u lozničkom predgrađu Gradilište. Operisan je nekoliko dana nakon prijema, a vratio se u bolnicu na lečenje na nagovor svoje majke, samo 17 dana pre brutalnog ubistva.
Istraga je pokazala da je ubica, najverovatnije koristeći prigušivač, ušao u sobu preko terase, pošto se soba nalazila na visokom prizemlju i bila okrenuta ka zabačenom delu bolničkog kruga. S obzirom na to da je Ignjatovićev krevet bio izdvojen od ostalih pacijenata, niko od njih nije video ni čuo šta se dogodilo. Njegovo telo, izrešetano sa čak sedam metaka, pronašla je medicinska sestra tokom redovnog obilaska, nakon što je primetila da nešto nije u redu.
Slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a kriminolog Dobrivoje Radovanović je ocenio da je reč o klasičnom obračunu u podzemlju. On je naglasio da su takve likvidacije ustaljena praksa u svetu, ali da se nešto slično u Jugoslaviji nije dogodilo do tada. Radovanović je istakao da su ulične bande spremne da izvrše ubistvo na bilo kom mestu gde se žrtva nalazi, uključujući bolnice.
Pre ranjavanja, Stojan Ignjatović je bio povezan sa krivičnim delima, a šabačka policija je 7. marta 2002. godine uhapsila R. S. (24) zbog njegovog ranjavanja. Međutim, Ignjatović nije mogao da identifikuje napadača tokom istrage. U isto vreme, G.B. iz Loznice, osumnjičen za povrede, uhapšen je 25. maja po poternici zbog teških telesnih povreda.
Ubistvo Stojana Ignjatovića potreslo je javnost, a mnogi su se zapitali kako je moguće da osoba poznata policiji, koja bi mogla da pruži korisne informacije o organizovanom kriminalu, nije bila adekvatno zaštićena u bolnici. Radovanović je istakao da je propust u obezbeđenju bio očigledan i da su bolnice često meta kriminalaca koji žele da se obračunaju sa rivalima.
Mediji su tada izvestili da je policija pokrenula istragu kako bi utvrdila okolnosti ubistva. Iako su neki sumnjali u mogućnost da je bolničko osoblje bilo uključeno, Radovanović je odbacio tu mogućnost, naglašavajući da je reč o klasičnom slučaju organizovanog kriminala.
Ubistvo Stojana Ignjatovića ostalo je urezano u sećanje kao jedan od najspektakularnijih zločina tog vremena, koji je otvorio vrata diskusijama o sigurnosti u bolnicama i načinu na koji se tretiraju pacijenti sa kriminalnom prošlošću. Ovaj slučaj nije samo ukazao na propuste u sistemu obezbeđenja, već je i podstakao širu javnu diskusiju o organizovanom kriminalu i njegovim razmerama u društvu.
Danas, 23 godine nakon ovog tragičnog događaja, sećanje na Stojana Ignjatovića i njegovo ubistvo i dalje budi osećaj straha i zabrinutosti. Iako su prošle godine otkako se dogodila ova tragedija, mnogi i dalje postavljaju pitanja o sigurnosti u javnim institucijama i načinu na koji se država suočava sa organizovanim kriminalom.
