ZAGREB – Stopa registrovane nezaposlenosti u Hrvatskoj u decembru 2025. godine porasla je na 4,6 odsto, što predstavlja povećanje u odnosu na novembarskih 4,5 odsto. Ovaj porast je najviši nivo zabeležen od aprila te godine, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS).
Prema najnovijim podacima, broj nezaposlenih u Hrvatskoj dostigao je 82.625, što predstavlja povećanje od 1,9 odsto u odnosu na prethodni mesec. Ovaj broj nezaposlenih je najviši u poslednjih devet meseci, što ukazuje na izazove s kojima se tržište rada suočava.
Kada se razmatra nezaposlenost po polu, broj nezaposlenih žena porastao je za 1,6 odsto, dok njihova stopa registrovane nezaposlenosti iznosi 5,2 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da žene i dalje trpe veće posledice na tržištu rada, što može biti rezultat različitih faktora, uključujući sektore u kojima su najviše zaposlene.
Ukupan broj zaposlenih u Hrvatskoj smanjen je za jedan odsto, na 1,72 miliona, dok je broj radno sposobnih osoba koje učestvuju na tržištu rada blago pao za 0,9 odsto, na 1,8 miliona. Ova smanjenja ukazuju na sve veće izazove u zapošljavanju, što može uticati na ekonomski rast i stabilnost.
U okviru zaposlenosti u pravnim licima, beleži se sličan trend, gde je broj zaposlenih smanjen za jedan odsto. Najveći pad zabeležen je u sektorima smeštaja i ugostiteljstva, gde je zaposlenost pala za četiri odsto. Ovaj sektor, koji je značajno pogođen tokom pandemije COVID-19, nastavlja da se suočava sa teškoćama u oporavku.
Pored toga, pad broja radnika registrovan je i u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (1,3 odsto), građevinarstvu (1,3 odsto) i prerađivačkoj industriji (1,2 odsto). Ovi sektori su ključni za hrvatsku ekonomiju, a njihov pad može dodatno pojačati zabrinutost oko ukupnog ekonomskog stanja u zemlji.
Nasuprot ovim negativnim trendovima, skroman rast zaposlenosti zabeležen je u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), koji je porastao za 0,1 odsto, kao i u zdravstvenim i socijalnim delatnostima, gde je rast iznosio 0,2 odsto. Ovaj rast može biti znak da se određeni sektori prilagođavaju novim uslovima na tržištu rada i da postoje mogućnosti zapošljavanja u brzorastućim industrijama.
U svetlu ovih podataka, analitičari ističu da je potrebno preduzeti hitne mere za podsticanje zapošljavanja i obezbeđivanje održivog rasta. Mnogi stručnjaci smatraju da bi vlada trebala da fokusira svoje napore na podršku sektorima koji su najviše pogođeni krizom, kao i na jačanje obrazovnog sistema kako bi se radnici osposobili za nove poslove koji se javljaju na tržištu.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da se nastavi sa analizom i praćenjem tržišta rada kako bi se identifikovale ključne tačke za intervenciju. Takođe, potrebno je raditi na jačanju socijalne zaštite nezaposlenih i osigurati im pristup obukama i obrazovnim programima koji će im pomoći da se vrate na tržište rada.
Hrvatska se suočava sa izazovima koji zahtevaju sveobuhvatan pristup i saradnju između vlade, poslodavaca i radnika. U ovoj situaciji, od suštinskog je značaja pronaći rešenja koja će doprineti smanjenju stope nezaposlenosti i ojačati ekonomsku stabilnost zemlje. Na taj način, Hrvatska može postaviti osnovu za dugoročni održiv razvoj i prosperitet.
