Zagreb – Stopa registrovane nezaposlenosti u Hrvatskoj zabeležila je u julu 2023. godine 4,0 odsto, što predstavlja povećanje od 4,5 odsto u odnosu na jun. Ove podatke objavio je Državni zavod za statistiku (DSZ) koji redovno prati kretanja na tržištu rada.
Kada se posmatra ukupan broj zaposlenih, u Hrvatskoj je u julu zabeleženo 1.770.943 radnika, što je povećanje od 1,1 odsto u odnosu na jun, kao i 0,3 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na blagi rast zaposlenosti, što može biti ohrabrujuće za ekonomiju zemlje.
U okviru ovih statističkih podataka, posebno je zanimljivo posmatrati broj zaposlenih žena, koji iznosi 823.637. Ovaj broj je takođe porastao, i to za 1,0 odsto u odnosu na jun, kao i za 0,5 odsto u poređenju sa julu prošle godine. Ovi podaci osvetljavaju napore da se poveća prisutnost žena na tržištu rada, ali i dalje ukazuju na potrebu za daljnjim poboljšanjima u ovoj oblasti.
Stručnjaci ističu da je ovakav trend rasta zaposlenosti pozitivan signal za hrvatsku ekonomiju, ali istovremeno upozoravaju da je potrebno još mnogo posla kako bi se obezbedila stabilnost i održivi rast. Naime, nezaposlenost u Hrvatskoj, i pored smanjenja, i dalje ostaje na relativno visokom nivou, a posebno zabrinjavajuća je situacija u određenim delovima zemlje, gde su stope nezaposlenosti znatno veće.
Vlada Republike Hrvatske preduzela je niz mera kako bi se podstakla zapošljavanja, uključujući subvencije za zapošljavanje, obuku i obrazovne programe koji su usmereni na mlade i dugoročno nezaposlene. Ove inicijative su deo šireg plana za revitalizaciju tržišta rada i smanjenje nezaposlenosti, a očekuje se da će dati rezultate u narednim mesecima.
Međutim, analitičari naglašavaju da je ključno ne samo povećati broj zaposlenih, već i osigurati kvalitetna radna mesta. Mnogi zaposleni se i dalje suočavaju sa niskim platama i nesigurnim radnim uslovima, što može dovesti do daljih problema sa zadržavanjem radne snage. U tom smislu, važno je da vlada i poslodavci rade zajedno na kreiranju stabilnog i privlačnog radnog okruženja.
Pored toga, globalni ekonomski trendovi, uključujući inflaciju i promene na tržištu rada, takođe igraju značajnu ulogu u oblikovanju hrvatske ekonomske slike. Povećanje troškova života i nesigurnost na globalnom nivou mogu imati direktan uticaj na lokalno tržište rada. Stoga, stručnjaci preporučuju oprez i pažljivo praćenje situacije kako bi se pravovremeno reagovalo na moguće izazove.
U narednim mesecima, očekuje se da će se nastaviti s analizom tržišta rada i sprovođenjem potrebnih reformi. Ova situacija će biti ključna za dugoročni ekonomski oporavak Hrvatske, a vlada će morati da ostane fokusirana na ciljeve zapošljavanja i ekonomske stabilnosti.
U zaključku, iako su podaci o zaposlenosti u Hrvatskoj u julu 2023. godine ohrabrujući, ostaje mnogo posla da se uradi kako bi se osigurao održivi ekonomski rast i smanjila nezaposlenost. S obzirom na trenutne globalne i lokalne izazove, važno je da sve strane budu spremne na promene i prilagođavanje, kako bi se izgradila otpornija i prosperitetnija ekonomija.
