U Srbiji se procenjuje da oko 700.000 ljudi, što je otprilike 12% odrasle populacije, živi sa dijabetesom. Na globalnom nivou, broj obolelih dostiže oko 589 miliona, a stručnjaci upozoravaju da je rana dijagnoza ključna za uspešno lečenje ove bolesti. Mnogi građani nisu svesni da imaju dijabetes, što dodatno komplikuje situaciju. Hiljade ljudi svakodnevno živi sa ovom bolešću, a da nisu svesni rizika koje ona nosi.
Dijabetes tipa 2 predstavlja najčešći oblik ove bolesti, čineći više od 90% svih slučajeva. Ova vrsta dijabetesa se sve češće dijagnostikuje kod osoba mlađih od 40 godina, uključujući i decu i adolescente. Ovaj trend se može povezati sa povećanjem gojaznosti i nezdravim načinom života. Simptomi dijabetesa često su suptilni i mogu se razvijati postepeno, zbog čega mnogi saznaju da imaju dijabetes tek kada se jave komplikacije.
Dr. Marija Maćešić, stručnjakinja sa Klinike za endokrinologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, naglašava važnost ranog otkrivanja dijabetesa. Ona ističe da ranim dijagnostikovanjem postaje moguće uspešno lečenje i očuvanje kvaliteta života pacijenata. Osnovni simptomi koje ljudi mogu primetiti uključuju pojačanu žeđ, učestalo mokrenje, zamućenje vida i gubitak telesne mase. Dr. Maćešić savetuje da se što pre ode na pregled kako bi se postavila tačna dijagnoza i započela odgovarajuća terapija.
Dugotrajno neregulisan dijabetes može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući kardiovaskularne bolesti, oštećenje nerava, bubrega, pa čak i amputacije ekstremiteta. Takođe, sve više se prepoznaju komplikacije kao što su bolesti jetre, demencija, depresija i maligniteti. U tom kontekstu, multidisciplinarni pristup lečenju je od suštinske važnosti kako bi se pacijent stavio u centar pažnje.
Za uspešnu kontrolu dijabetesa i sprečavanje komplikacija, ključno je ne samo rano prepoznavanje bolesti, već i individualizovano lečenje. U Srbiji su dostupni svi oblici terapije, uključujući inovativne metode za dijabetes tipa 2. Dr. Maćešić naglašava da insulinska terapija ne bi trebala biti izvor straha ili stigme, već deo procesa lečenja.
Pored redovnog uzimanja terapije, važno je i redovno pratiti nivo šećera u krvi, kao i krvni pritisak i lipide. Preporučuje se da se ovo radi najmanje jednom godišnje kako bi se procenili faktori rizika. Dr. Maćešić takođe ističe značaj zdravih navika, kao što su uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i prestanak pušenja. Redovna edukacija o dijabetesu, uz adekvatnu podršku, može značajno doprineti dugom i kvalitetnom životu obolelih.
Na globalnom nivou, situacija nije mnogo bolja. Dijabetes se sve više prepoznaje kao jedan od najvećih zdravstvenih izazova 21. veka. Prema procenama Međunarodne federacije za dijabetes (IDF), do 2050. godine broj obolelih širom sveta mogao bi da poraste na 853 miliona, što bi predstavljalo 13% globalne populacije.
Istraživanje koje je sprovelo Udruženje za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug“ pokazuje da čak 7 od 10 osoba sa dijabetesom u Srbiji pripada radno sposobnoj populaciji. Rezultati su pokazali da više od 40% ispitanika nema dobro regulisan dijabetes, dok većina ispitanika ukazuje na to da više pažnje poklanjaju ishrani nego fizičkoj aktivnosti, iako su obe komponente od izuzetne važnosti za kontrolu bolesti.
S obzirom na sve veći broj obolelih i komplikacija koje dijabetes može izazvati, neophodno je raditi na podizanju svesti o ovoj bolesti, kao i na pružanju podrške obolelima kroz edukaciju i dostupnost adekvatne medicinske pomoći. Samo tako možemo smanjiti rizik od dijabetesa i poboljšati kvalitet života onih koji sa njim žive.
