Energetika je više od tehničkog pitanja – ona je temelj svake spoljne politike i poligon gde se prepliću ekonomski, politički i bezbednosni interesi. U slučaju Srbije, energetska saradnja sa Rusijom i Kinom u poslednjoj deceniji postala je jedan od ključnih stubova spoljnopolitičke orijentacije. Međutim, postavlja se pitanje – da li je ta saradnja strateško partnerstvo koje jača suverenitet, ili zavisnost koja ograničava budući manevarski prostor zemlje?
Hitno se oglasila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
29.10.2025. 15:17
Rusija – tradicionalni energetski partner i politički simbol
Od svih partnera Srbije, Rusija ima najdublje korene u energetskom sektoru. Još od 2008. godine, kada je potpisan sporazum o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) ruskom „Gaspromnjeftu“, ruski uticaj u energetici postao je strukturni deo srpske privrede. Taj aranžman obezbedio je dugoročne isporuke gasa, ulaganja u preradu nafte i modernizaciju infrastrukture, ali je istovremeno učvrstio i energetsku zavisnost Srbije od Moskve.
Srbija je tokom godina dobijala ruski gas po povoljnijim cenama, što je često predstavljano kao dokaz „bratskih odnosa“. Ipak, ta povlastica dolazi s političkom cenom. U kontekstu rata u Ukrajini, Beograd je pod sve većim pritiskom Zapada da ograniči ili diversifikuje snabdevanje, dok Moskva koristi energetske veze kao alat političkog uticaja. Gasovod „Balkan Stream“, koji kroz Srbiju vodi ruski gas ka Mađarskoj i dalje u Evropu, dodatno učvršćuje tu poziciju. Iako je gasovod deo evropskog energetskog lanca, politički simbolizuje kontinuitet ruske prisutnosti na Balkanu.
„Imam obavezu da zaštitim Srbiju, da zaštitim građane“
28.10.2025. 19:33
U tom smislu, saradnja sa Rusijom ima dvostruku prirodu: ekonomski korisnu, ali geopolitički delikatnu. Ona omogućava stabilnost snabdevanja i povoljne uslove, ali istovremeno ograničava mogućnost Srbije da se priključi evropskim energetskim politikama koje teže nezavisnosti od ruskih resursa.
Kina – novi igrač u energetskom pejzažu Balkana
Dok je Rusija tradicionalni partner, Kina se pojavljuje kao novi i ambiciozni akter u srpskoj energetici. Kineske kompanije su investirale u niz energetskih projekata pod okriljem inicijative „Pojas i put“: od termoelektrana i rudnika do solarnih i vetroparkova. Jedan od značajnijih primera je kupovina Železare Smederevo 2016. godine od kompanije HBIS Group, koja posluje u okviru najveće kineske državne metalske korporacije.
Nakon godina gubitaka, železara je revitalizovana, postavši jedan od najvećih izvoznika Srbije. Ova investicija pokazuje da kineske kompanije prepoznaju industrijski potencijal Srbije kao ulaznu tačku na evropsko tržište. U rudarsko-metalurškom kompleksu u Boru, kineska kompanija „Ziđin“ preuzela je vlasništvo nad RTB Borom, investirajući milijarde dolara u modernizaciju. Ovaj projekat ima i geopolitičku dimenziju, jer Kina stiče dugoročno prisustvo u strateškim sektorima Srbije.
Važan sastanak u Pekingu
03.09.2025. 13:44
Kineske kompanije su takođe aktivne u izgradnji energetskih infrastrukturnih projekata, poput termoelektrane Kostolac B3. Iako ti projekti donose razvoj i nova radna mesta, oni povećavaju finansijsku zavisnost Srbije od kineskih kredita i stavljaju zemlju u poziciju da balansira između evropskih zelenih standarda i kineskog industrijskog modela.
Energetska bezbednost između Istoka i Zapada
Srbija se nalazi u energetskoj raskrsnici – između ruskog gasa, kineskih kredita i evropskih regulacija. EU je glavni finansijer projekata obnovljivih izvora energije, ali evropske zelene agende teško se uklapaju sa postojeći rusko-kineskim osloncem. Srbija više od 60% svojih potreba za gasom pokriva iz Rusije, dok značajan deo kapaciteta dolazi iz projekata sa kineskim firmama, što čini energetsku politiku ranjivom na spoljne šokove.
Dok Kina gleda ka suncu, SAD gledaju u papire
19.10.2025. 11:10
Evropska unija promoviše koncept „energetske diverzifikacije“, ali projekti sporo napreduju, dok ruski i kineski aranžmani obezbeđuju brzu realizaciju. Ne može se osporiti da su investicije doprinele modernizaciji srpskog energetskog sistema. Ruski gas omogućava sigurnost snabdevanja, dok kineske investicije unapređuju infrastrukturu. Takođe, saradnja sa ovim državama često dolazi bez političkih uslovljavanja, što domaćim vlastima daje veći prostor za samostalno odlučivanje.
Rizici i ograničenja – tanka linija između suvereniteta i zavisnosti
Međutim, oslanjanje na Istok ima i svoju cenu. Ruski uticaj čini Srbiju politički ranjivom, dok kineski krediti dolaze uz klauzule koje umanjuju dugoročni efekat na domaću ekonomiju. Evropski partneri izražavaju zabrinutost zbog netransparentnosti kineskih ugovora i mogućih „dužničkih zamki“. Ukoliko Srbija želi da uskladi svoje propise sa EU, određeni projekti mogli bi postati politički problematični.
Zaključak – između realne koristi i geopolitičkog balansa
Saradnja Srbije sa Kinom i Rusijom je pragmatična politika. Ipak, u svetu koji se deli na blokove, takav balans postaje sve teži. Ključni izazov biće diverzifikacija – ne samo energetskih izvora, već i političkih veza. Održiva energetska politika mora uključiti evropske, istočne i regionalne partnere, uz jačanje domaćih kapaciteta.
Na kraju, pitanje nije da li Srbija treba da sarađuje sa Kinom i Rusijom – to je realnost. Pravo pitanje glasi: kako Srbija može iskoristiti tu saradnju za sopstveni razvoj, a ne da postane sredstvo tuđeg uticaja? Od tog odgovora zavisi ne samo energetska sigurnost, već i geopolitička budućnost naše zemlje.
