Studenti u blokadi su na svom Instagram profilu objavili da su u okviru akcije „Raspiši pobedu“ koja se održala 28. decembra, prikupili 393.045 potpisa. Ova akcija, kako navode, pokazuje da, i nakon više od godinu dana borbe, njihova volja i snaga ostaju čvrste. Pozvali su sve građane Srbije koji žive u inostranstvu da putem interneta podrže njihov zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, potvrdio je da se naredna godina najavljuje kao izborna. Tokom prikupljanja potpisa, studenti su naglasili da potpisi neće biti predati nijednoj instituciji, već će poslužiti kao pokazatelj trenutne podrške građana.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović, gostujući na Euronews Srbija, rekao je da je akcija studenata bila masovna i uspešna, uprkos tome što se tačan broj potpisa ne može precizno proveriti. Vukadinović ističe da je najvažniji domet akcije demonstracija organizacione sposobnosti studenata i njihovog kapaciteta za političko delovanje. Međutim, naglašava da se broj potpisa mora posmatrati u kontekstu.
Prema njegovim rečima, iako je prikupljanje nekoliko stotina hiljada potpisa u jednom danu impresivno, za pobedu nad trenutnom vlasti potrebno je oko dva miliona glasova. Vukadinović naglašava da akcija nije imala pravni karakter i da nije mogla da posluži kao institucionalni pritisak. Njena svrha nije bila da se izbori automatski raspisuju, već da se pokaže snaga pokreta i eventualno stvori lista sigurnih glasova za buduću studentsku listu.
Što se tiče mogućnosti vanrednih parlamentarnih izbora, Vukadinović ukazuje na to da je realna moć odlučivanja gotovo u potpunosti u rukama vlasti. On smatra da je šansa da se izbori iznude putem uličnog pritiska praktično nestala. Prema njegovim rečima, danas 90% odluka zavisi od Vučića.
Iako se 2025. godina često najavljuje kao izborna, Vukadinović ostavlja mogućnost da se izbori odlože. On smatra da je verovatnije da će izbori biti održani u narednih godinu dana, ali ne isključuje mogućnost da se sve odloži do 2027. godine, uz napomenu da će međunarodne okolnosti imati presudnu ulogu.
Govoreći o grupisanju opozicije, Vukadinović ističe da sama matematika kolona nije ključni problem. On smatra da je važnija politička i psihološka klima nego broj kolona. Iako smatra da je model sa tri kolone – studentska, proevropska i desna – realističniji, upozorava na tenzije među opozicionim akterima koje se nazivaju „hladnim ratom“.
Vukadinović naglašava da će svaki potez opozicije biti kritikovan. Ako razgovaraju sa međunarodnim institucijama, biće optuženi za izdaju, dok će nečinjenje biti viđeno kao svađa sa Briselom. Prebacivanje odgovornosti za unutrašnje probleme na spoljne faktore postalo je praksa vlasti, ističe on.
Na kraju, Vukadinović upozorava da Srbija ulazi u politički zahtevnu godinu sa neraščišćenim odnosima unutar opozicionog bloka i smanjenom energijom protesta. Naglašava da je ključno stvoriti atmosferu za relativno normalne izbore kako bi svi akteri prihvatili rezultate. On zaključuje da je to minimum, ali i ogroman zadatak, jer bez toga izbori gube smisao.
Ova situacija ukazuje na kompleksnu političku dinamiku u Srbiji, gde studenti, kao aktivni učesnici, nastoje da utiču na proces donošenja odluka i pokrenu građane na akciju. S obzirom na trenutne okolnosti, jasno je da će politička scena u Srbiji biti izazovna u predstojećim mesecima.
