Branislav Radić (48) iz Novog Sada, koji je osumnjičen da je 18. februara 2024. godine u Rakovcu, u porodičnoj kući u Ulici cara Lazara, usmrtio bivšu suprugu Draganu Radić (47) i njenu majku Nadu Četnik (75), osuđen je na doživotnu kaznu zatvora. Ova presuda izrečena je u Višem sudu u Novom Sadu, a Radić je tokom zločina bio pod dejstvom alkohola sa 2,84 promila, kršeći pritom meru zabrane prilaska i komunikacije.
Prema optužnici, Radić je u trenutku izvršenja ubistva bio smanjene sposobnosti da shvati značaj svog dela zbog alkoholisanosti. U noći ubistva, on je došao do dvorišta porodične kuće, razvalio vrata u prizemlju i napao Nadu Četnik, nanevši joj smrtonosne povrede nožem. Nakon toga, popeo se na sprat, gde je takođe razvalio vrata i napao svoju bivšu suprugu Draganu, nanevši joj smrtonosne povrede.
Nakon izvršenja zločina, Radić je pozvao svog brata i obavestio ga da je ubio obe žene. Policija ga je zatekla ležeći pored tela svoje bivše supruge, što dodatno ukazuje na njegovu svesnost o zločinu koji je počinio. U obrazloženju presude, predsednica sudskog veća, Sanja Berak, naglasila je da su svi relevantni dokazi pažljivo razmotreni tokom postupka, posebno u pogledu percepcije događaja.
Sud je zaključio da je Radić delovao sa umišljajem i da je bio svestan svojih postupaka, uprkos njegovom alkoholisanju. Tokom odlučivanja o kazni, sudsko veće je uzelo u obzir da je Radić prethodno bio osuđivan za krivična dela koja su uključivala nasilje prema porodici. Sudija je naglasila da okrivljeni ne pokazuje empatiju niti osećaj krivice, što je dodatno uticalo na težinu presude.
Ovo je 14. doživotna kazna izrečena u Srbiji od kada je 2018. godine uvedena ova najstroža kazna. Doživotna robija se smatra odgovarajućom kaznom za zločin ove težine, s obzirom na brutalnost i okolnosti pod kojima je zločin počinjen. Ovaj slučaj otvara pitanja o nasilju u porodici, kao i o problemima koji prate alkoholizam, koji često dovodi do tragedija.
Nasilje u porodici je ozbiljan društveni problem u Srbiji, a ovakvi slučajevi dodatno ukazuju na potrebu za boljim zakonodavstvom i podrškom žrtvama. Mnoge organizacije se bore za prava žena i za zaštitu od nasilja, ali očigledno je da sistem još uvek ima mnogo prostora za poboljšanje.
Zločin koji je počinio Radić ne samo da je odnio dva ljudska života, već je i ostavio trajne posledice na širu porodicu i zajednicu. U takvim slučajevima, važno je raditi na prevenciji i edukaciji kako bi se sprečili slični zločini u budućnosti.
S obzirom na sve ove aspekte, presuda Radiću može se smatrati porukom da pravosudni sistem nije tolerantan prema nasilju, posebno prema ženama. Ovakvi slučajevi su podsticaj za širu društvenu diskusiju o pitanju nasilja u porodici i potrebnim merama za zaštitu žrtava.
U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, izazov ostaje kako stvoriti sigurnije okruženje za sve članove porodice, posebno žene i decu, koji su najčešće žrtve nasilja. Akcije koje se preduzimaju na nivou lokalne zajednice, kao i zakonske reforme, mogu doprineti smanjenju ovakvih tragičnih događaja u budućnosti.
