Vrhovni sud Specijalizovanih veća Kosova u Hagu odbacio je zahtev bivšeg vođe tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Kadrija Veseljija za privremeno puštanje na slobodu. Ova informacija objavljena je na sajtu Specijalizovanih veća, a odluka je doneta 19. decembra 2025. godine, kada je sud odbacio Veseljijev zahtev za zaštitu zakonitosti, koji je podnet u novembru iste godine.
Zahtev se odnosio na raniju odluku Apelacionog suda od 13. avgusta 2025. godine, kojom je potvrđeno prethodno odbijanje zahteva Veseljija za privremeno puštanje na slobodu od strane Sudskog veća. Ova situacija izaziva određenu pažnju s obzirom na kontekst suđenja i optužnica protiv bivših vođa tzv. OVK-a, uključujući Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, koji se suočavaju s optužbama za ratne zločine.
Izvođenje dokaza u ovom predmetu je završeno, a završne reči su zakazane za period od 9. do 13. februara 2026. godine. Specijalizovana veća su saopštila da su, ukoliko bude potrebe, rezervisani i termini 16. i 18. februara za iznošenje završnih reči. Sudsko veće je takođe naglasilo da završni podnesci i izjava o posledicama krivičnih dela iz optužnice po žrtve treba da budu podneti najkasnije do 19. januara 2026. godine.
Pored toga, sud je odbio zahtev tužilaštva za izvođenje dodatnih dokaza kojima bi se pobijali navodi odbrane, utvrdivši da uslovi za prihvatanje takvih dokaza nisu ispunjeni. Bivše vođe tzv. OVK terete se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su navodno počinili u nelegalnim pritvorima OVK na Kosovu i Metohiji i u Albaniji u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine.
Suđenje je započelo u aprilu 2023. godine, a tužilaštvo je do 16. aprila pozvalo 125 svedoka i izvelo oko 3.000 materijalnih dokaza. Odbrana je počela izvođenje svojih dokaza 15. septembra 2025. godine, a do 2. decembra je završila sa iznošenjem dokaza, pri čemu su dokaze izvodili samo timovi odbrane Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija.
Tzv. OVK, koja je bila aktivna tokom 1998. i 1999. godine, optužena je za niz zločina, uključujući ubistva i otmice, nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i nad Albancima koji su odbili da budu njihovi pomagači ili članovi. Ovi zločini su se dogodili u kontekstu sukoba na Kosovu, koji je izazvao brojne humanitarne krize i smrtne slučajeve.
Suđenje protiv bivših vođa OVK-a predstavlja važan korak ka pravdi za žrtve ratnih zločina, a reakcije na ovaj proces su podeljene. Dok neki smatraju da je važno da se suoče s pravdom zbog svojih dela, drugi sumnjaju u pravednost i nepristrasnost suđenja, ukazujući na političke i etničke tenzije koje i dalje postoje na Balkanu.
Ovaj slučaj je takođe podsetnik na kompleksnu istoriju sukoba na Kosovu i Metohiji, kao i na dug put ka pomirenju i izgradnji trajnog mira u regionu. Mnogi se nadaju da će proces pravde doprineti smanjenju tenzija i omogućiti bolju budućnost za sve narode koji žive na ovom području.
U svetlu svih ovih okolnosti, značaj suđenja i odluka specijalizovanih veća u Hagu ne može se podceniti. Ova suđenja će imati dugoročne posledice ne samo za pojedince koji su optuženi, već i za širu zajednicu i stabilnost regiona u celini.
