Nemanja Đorđević, osoba koja je osuđena na šest godina zatvora zbog ranjavanja dvojice mladića na Vračaru 2023. godine, nedavno je pobegla iz kućnog pritvora. Njegova prvostepena presuda, koja je doneta u novembru 2024. godine, bila je predmet novog suđenja jer je ukinuta od strane Apelacionog suda. Viši sud u Beogradu raspisao je poternicu za njim i odredio mu pritvor do 60 dana, koji će automatski biti primenjen nakon njegovog hapšenja.
Đorđeviću je nakon prvostepene presude produžen pritvor do pravosnažnosti, ali mu je 5. februara 2025. godine odobrena mera kućnog pritvora uz elektronski nadzor. Tokom ovog perioda imao je dnevne dozvole za šetnju. Međutim, 11. jula je iskoristio tu mogućnost i nije se vratio na adresu gde je bio smešten. U trenutku kada je poverenik otišao na teren, Đorđević nije zatečen na adresi boravišta, što je dovelo do dodatnih problema i potrage za njim.
Prema optužbama, Đorđević je 22. maja 2023. godine u Ulici Maksima Gorkog pucao iz pištolja i izazvao teške telesne povrede A.P. i lake telesne povrede D.L. Incident se dogodio kada je A.P. izlazio iz kladionice, a Đorđević je ispalio četiri metka prema njemu. Jedan od metaka pogodio je i D.L. Đorđević je koristio prepravljeni pištolj „zoraki“, koji se smatra poluautomatskim oružjem. Nakon incidenta, pobegao je u pravcu Čuburske ulice, ali je policija brzo reagovala i uhapsila ga.
U prvostepenom postupku, Đorđević je osuđen za nanošenje teških i lakih telesnih povreda, kao i za nedozvoljeno nošenje oružja, dok je oslobođen optužbe za izazivanje opšte opasnosti. Međutim, Apelacioni sud je u junu 2025. godine usvojio žalbu višeg tužioca, ukinuo presudu i vratio slučaj Višem sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju svog rešenja, Apelacija je naglasila da bi Đorđević trebao biti osudjen i za izazivanje opšte opasnosti, jer su njegove radnje dovele u opasnost živote i zdravlje povređenih.
Osim ovih optužbi, Đorđeviću se sudilo i za pokušaj ubistva u saizvršilaštvu. Ova dodatna optužba može značajno uticati na ishod suđenja, a s obzirom na njegovu prošlost i način na koji je pobegao iz kućnog pritvora, sud bi mogao da donese rigoroznije mere.
Bekstvo iz kućnog pritvora postavlja pitanja o efikasnosti sistema nadzora i sigurnosti u pravosudnom sistemu. Elektronski nadzor, koji je Đorđević koristio, nije bio dovoljan da ga zadrži pod kontrolom, što može ukazivati na potrebu za preispitivanje procedura i mera koje se primenjuju u sličnim slučajevima. Takođe, ovo bekstvo može izazvati javnu zabrinutost i sumnju u sposobnost policije da nadgleda osobe koje su u kućnom pritvoru, posebno one sa ozbiljnim krivičnim delima.
Javnost prati razvoj slučaja sa velikim interesovanjem, s obzirom na to da se radi o osobi koja je već bila osuđena za ozbiljna krivična dela. Pored toga, činjenica da je pobegao iz kućnog pritvora može izazvati dodatne tenzije i polemike u društvu.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da će se slučaj Đorđevića nastaviti pratiti, a njegovo novo suđenje će biti predmet velikog interesovanja medija i javnosti. Pravosudni sistem će morati da se suoči sa izazovima koje ovakvi incidenti donose, kako bi se obezbedila sigurnost građana i pravda za žrtve.
