Miloš Srebrić je optužen za ubistvo Kristine Kaplanović, koje se dogodilo na benzinskoj pumpi u Velikom Mokrom Lugu 2017. godine. U trenutnom procesu, njegova odbrana je predložila Višem sudu u Beogradu da zatraži originalne snimke nadzornih kamera koje su snimile događaj. Prema rečima advokata Jugoslava Tintora, ti snimci su ključni za utvrđivanje istine o tome šta se dogodilo pre nego što je došlo do pucnja koji je odneo život mlade devojke.
Jedan od glavnih problema je što na snimcima koji su dostavljeni sudu nedostaje pet minuta ključnog vremena. Na dostupnim snimcima može se videti Kristina kako razgovara sa kolegama na pumpi, a zatim u trenutku pucnja kako pada unazad. Između ta dva trenutka, međutim, postoji vremenski interval od pet minuta, tokom kojeg se ne zna šta se dešavalo, niti se može sa sigurnošću ustanoviti da li je ubica viđen na snimcima. Na jednoj kameri se vidi samo deo tela osumnjičenog, dok se na drugoj kameri vidi njegov bežanje.
Antropološko veštačenje koje je sprovedeno nije moglo da potvrdi identitet osobe koja se vidi u trenutku bega, što dodatno komplikuje situaciju. Advokat Tintor naglašava da je neophodno dobiti originalne snimke, jer se veštačenje može sprovesti isključivo na tim snimcima, a ne na isečenim klipovima koje sud trenutno koristi kao dokaz.
U svom zahtevu, Tintor je takođe predložio da se zatraži projekat rasporeda kamera koji su bile postavljene 2017. godine, jer bi to moglo pomoći u rekonstrukciji događaja. Naglasio je da je važno da se utvrdi koje su kamere snimale i koje snimke nedostaju, jer je to od suštinskog značaja za razumevanje celokupnog incidenta. U novom dopisu kompanije NIS, koja upravlja pumpama, ističe se da su postavljene nove kamere, ali je ključno prikupiti informacije o poziciji starih kamera koje su snimale događaj.
Miloš Srebrić, koji je već osam godina u pritvoru, izneo je želju da se snimci pribave kako bi mogao da dokaže svoju nevinost. On tvrdi da nije učestvovao u ubistvu i da mu je potrebna pomoć suda da to dokaže. U isto vreme, njegov advokat je zatražio da mu se odredi mera kućnog pritvora sa nanogvicom, kako bi mogao da provodi više vremena sa svojom osmogodišnjom ćerkom, koju je do sada viđao samo u zatvoru, i to u ograničenim uslovima.
Međutim, sud je odbio da mu ukine pritvor, ostavljajući ga da i dalje ostane iza rešetaka dok se proces nastavlja. Ova situacija ukazuje na kompleksnost slučaja, kao i na izazove sa kojima se suočava pravosudni sistem u pokušaju da utvrdi istinu u vezi sa ovim tragičnim događajem.
Ceo slučaj postavlja pitanja o efikasnosti pravosudnog sistema i važnosti pravilnog prikupljanja i čuvanja dokaza, posebno kada su u pitanju krivična dela sa teškim posledicama. Izgubljeni snimci, kao i nedostatak jasnih dokaza, mogu značajno uticati na ishod suđenja i pravdu za porodicu preminule Kristine.
U svetlu svih ovih faktora, slučaj Srebrić postaje više od jednostavnog pitanja krivice ili nevinosti; on predstavlja borbu za pravdu i istinu u sistemu koji se često suočava sa izazovima prilikom rešavanja složenih slučajeva. U narednim danima i mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će sud postupiti po zahtevima odbrane i da li će biti moguće doći do ključnih dokaza koji bi mogli promeniti tok suđenja.
