Andrej Jovičić, pozvan kao svedok u Višem sudu u Beogradu, nije hteo da iznese bilo kakve informacije u postupku protiv Filipa Veizovića, koji se tereti za napad na službeno lice. Prema optužnici, 27. maja 2024. godine, oko jedan posle ponoći, u Bulevaru Patrijarha Pavla u Topčideru, Veizović je udario saobraćajnog policajca Vladimira Tasića dok ga je ovaj zaustavljao, a zatim pobegao sa mesta incidenta. Tasić je zadobio teške povrede i još uvek se oporavlja, hodajući na štakama i čekajući novu operaciju.
Tužilaštvo veruje da je Jovičić te noći bio u automobilu sa Veizovićem i da je svedok incidenta. Međutim, Jovičić je u sudnici izjavio da nije bio u kolima, te da ne zna ništa o događaju. On je naveo da ga je policija uhapsila te noći na Košutnjaku, dok je bio sam i pod dejstvom droga. Njegovo ponašanje tokom svedočenja izazvalo je sumnju kod prisutnih, jer nije mogao da se seti gde je bio pre hapšenja niti da pruži jasne informacije o događaju.
Iako je tvrdio da se ne seća mnogih detalja, Jovičić je ipak naveo da je pre hapšenja bio u restoranu sa nekim Mirkom, s kojim se poznaje od srednje škole, ali nije znao njegovo prezime. Takođe, rekao je da nije imao svoj mobilni telefon u vreme hapšenja, ali ni nekoliko nedelja pre toga, te da je pozajmljivao telefone od prijatelja da bi se ulogovao na Instagram.
Tokom ispitivanja, advokat Dragoslav Ljubičanović, koji brani Veizovića, izrazio je sumnju u Jovičićev iskaz, sugerišući da je moguće da je on bio vozač automobila koji je udario Tasića. Odbrana je predložila da se sprovede saobraćajno veštačenje kako bi se razjasnile okolnosti incidenta, što je sud prihvatio. Ipak, predlog odbrane da se Veizoviću ukine pritvor nije prihvaćen, i on je već skoro godinu dana u pritvoru.
Ovaj slučaj baca svetlo na složene okolnosti koje prate napade na policijske službenike, kao i na izazove sa kojima se suočavaju žrtve u ovakvim situacijama. Tasić, koji se još uvek bori sa posledicama povreda, predstavlja simbol onih koji su izloženi riziku dok obavljaju svoje dužnosti. Njegova situacija takođe ukazuje na potrebu za dodatnom zaštitom i podrškom za policijske službenike, koji često rade u opasnim uslovima.
Svedok Jovičić je izazvao dodatnu pažnju tokom suđenja zbog svog neodređenog ponašanja. Njegove izjave su se činile nedosledne, a sud je postavio pitanje o njegovoj ulozi u incidentu. Da li je bio u kolima i šta je radio te noći ostaje nejasno, a njegovo svedočenje nije doprinelo razjašnjenju situacije.
Pitanje koje se nameće jeste koliko će Jovičićova tvrdnja o svojoj nevinosti uticati na ishod suđenja. Njegovo svedočenje može imati značajan uticaj na to kako će se slučaj razvijati, a sud će morati da proceni sve dokaze i iskaze koji su izneseni. U međuvremenu, slučaj ostaje u fokusu javnosti, a mnogi se pitaju o pravdi za Tasića i njegov oporavak.
U ovom slučaju, ne samo da se postavlja pitanje odgovornosti pojedinaca, već i šireg društvenog okvira u kojem se ovakvi incidenti dešavaju. Potrebno je razmotriti kako društvo može bolje podržati policijske službenike i kako se može smanjiti nasilje prema njima. Ova situacija takođe može poslužiti kao podsticaj za veće razumevanje i svest o problemima s kojima se suočavaju ljudi u policiji, kao i za jačanje zakonskih i institucionalnih mehanizama koji štite njihove interese i bezbednost.
