Miloš Srebrić se ponovo našao pred Višim sudom u Beogradu, gde je negirao krivicu za ubistvo Kristine Kaplanović, radnice benzinske pumpe, u maju 2017. godine. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a Srebrić je do sada izneo svoju odbranu peti put, s obzirom na to da je postupak ponovo pokrenut zbog promene sudskog veća. Tokom suđenja, Srebrić je ponovio da nije kriv za zločin koji mu se stavlja na teret.
U svojoj odbrani, Srebrić je istakao da je prethodno bio osuđivan zbog razbojništava, što ga je, kako tvrdi, učinilo „žrtvenim jarcem“ u ovom slučaju. Njegova kriminalna prošlost, prema njegovim rečima, dovela je do predrasuda koje su uticale na ishod istrage. Srebrić je naveo da su ga osudili isključivo zbog njegovog kriminalnog profila, dok je odbacio sve tvrdnje o njegovoj umiješanosti u ubistvo.
Tokom suđenja, sudija je postavio pitanja Srebriću o njegovom fizičkom izgledu u vreme zločina, uključujući boju kose i prisustvo tetovaža. Srebrić je rekao da ima crveni beg na čelu iznad oka, koji nosi od rođenja, a zbog kojeg su ga zvali „Flekica“. Ova detaljna ispitivanja su deo standardne procedure kako bi se utvrdila njegov identitet i mogućnost da bude povezan sa delom.
Srebrić je takođe govorio o Nemanji Jovanoviću i Marku Grubaču, koji su posle nekoliko meseci ispričali policiji da je on počinio ubistvo na pumpi. Prema njegovim rečima, oni su to učinili kako bi sklopili sporazume sa tužilaštvom za svoja krivična dela koja nisu povezana sa ubistvom. Srebrić je naglasio da poznaje Grubača više od 20 godina, dok je Jovanovića video svega dva puta.
U pritvoru se nalazi već osam godina, a njegov advokat, Jugoslav Tintor, zatražio je da ga sud pusti u kućni pritvor u njegovom rodnom selu kod Velike Plane, gde mu živi porodica. Tintor je ukazao na to da je tokom osam godina doneto 60 identičnih rešenja o produžavanju pritvora, što je izazvalo dodatne sumnje o zakonitosti i osnovanosti njegovog zadržavanja. Ipak, sud nije prihvatio predlog za kućni pritvor.
Slučaj Srebrić je složen i pun kontroverzi, a s obzirom na njegovu kriminalnu prošlost, javnost je podeljena u pogledu njegove krivice. Mnogi smatraju da bi trebalo temeljno istražiti sve aspekte slučaja, uključujući izjave svedoka koji su ga optužili. Takođe, važno je napomenuti kako se pravni sistem nosi sa slučajevima koji uključuju sumnjive dokaze i moguće manipulacije svedoka.
Srebrićev advokat je takođe istakao da je njegov klijent u pritvoru više od osam godina bez pravosnažne presude, što predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava. Mnogi pravnici ističu kako je dugotrajno zadržavanje u pritvoru bez presude problematično i može ukazivati na sistemske propuste u radu pravosudnog sistema.
Očekuje se da će suđenje nastaviti da privlači pažnju javnosti, a sa svakim novim ročištem, nova saznanja o ovom slučaju mogu promeniti percepciju o Srebriću i njegovoj eventualnoj krivici. Slučaj takođe postavlja pitanja o pravu na pravično suđenje i koliko dugo pojedinac može biti zadržavan u pritvoru pre nego što dobije priliku da brani svoju nevinost na sudu.
S obzirom na složenost i emotivnu težinu ovog slučaja, važno je pratiti razvoj događaja i osigurati da se pravda ispravno sprovodi, bez obzira na prethodnu kriminalnu prošlost optuženog. To je ključno za očuvanje poverenja u pravosudni sistem i za osiguranje da svi građani imaju pravo na pravično suđenje.
