Supruga Uroša Petrovića, Lidija Mitić, ponovo je bila pozvana na saslušanje u Višem sudu u Beogradu, gde se vodi suđenje protiv taksiste Bogdana Taskovića, optuženog za teško ubistvo njenog muža 24. februara 2025. godine. Ovo suđenje je izazvalo veliku pažnju javnosti, s obzirom na okolnosti pod kojima je došlo do tragedije.
Lidija je na suđenju govorila o zdravstvenim problemima svog supruga. Navela je da je Uroš povredio rame tokom odmora na moru u avgustu 2024. godine, kada je zadobio naprsnuće. Lekari su mu preporučili da nosi imobilizator kako bi ruku držao u mirnom položaju, a on je to radio sve do sredine februara 2025. godine. Pored toga, Uroš je u januaru 2025. godine doživeo još jednu povredu dok je skijao, kada je slomio desnu šaku. Ova povreda je zahtevala nošenje longete, koju je imao i na dan kada je ubijen.
Na osnovu medicinskih izveštaja, veštak sudske medicine Vladimir Živković izjavio je da je malo verovatno da je Uroš mogao da zadaje udarce ili da drži čvrsto stegnutu šaku zbog povreda koje je imao. Ovo je ključno za odbranu optuženog Bogdana Taskovića, koji tvrdi da je Uroš pokušao da ga povuče kroz prozor automobila, zbog čega ga je stabio nožem.
Veštak je posebno naglasio da bi da bi Uroš mogao da povuče Taskovića za jaknu, morao biti značajno povijen unapred, što bi moglo ukazivati na to da je bio u fizički nezgodnom položaju. Takođe, istakao je da je smrtonosna povreda nastala kada je Uroš bio blago savijen napred i udaljen 20 do 30 centimetara od vrata, a nakon toga je posrnuo i pao, što je dovelo do dodatnih povreda lica i preloma nosa.
U vezi sa pitanjem kako je Uroš, s obzirom na povredu ramena, mogao da ide na skijanje, Lidija je objasnila da nije mnogo skijao. Oni su, kako je navela, skijali samo povremeno, i to pretežno da bi pratili decu koja su imala časove skijanja. Njihova deca su bila aktivna na skijaškim stazama, a Uroš je skijao samo da bi ih nadgledao.
Tokom suđenja, odbrana je pokušala da ospori tvrdnje koje su iznete o Uroševim fizičkim sposobnostima, oslanjajući se na medicinske dokaze i veštačenja. Ove informacije su ključne za razumevanje dinamike incidenta koji je doveo do tragedije i za ocenu odgovornosti optuženog.
Ovo suđenje je dodatno osvetlilo kompleksnost slučaja, s obzirom na to da se radi o teškom ubistvu, a istovremeno je i odraz socijalnih i psiholoških aspekata koji prate ovakve događaje. Mnogi su se zapitali kako takve situacije utiču na porodice žrtava, kao i na optužene, a Lidija Mitić je svojim svedočenjem pokušala da pruži bolji uvid u život svog supruga pre tragedije.
Dok se suđenje nastavlja, javnost sa pažnjom prati razvoj situacije, nadajući se da će pravda biti zadovoljena. Ovaj slučaj postavlja važna pitanja o nasilju, bezbednosti, i uticaju povreda na ljudsku sposobnost da se brani u kritičnim trenucima. Urošev slučaj takođe naglašava potrebu za većom svesti o fizičkim i emocionalnim posledicama nasilja, kao i važnost podrške porodicama koje prolaze kroz slične tragedije.
