Trenutna situacija sa suncokretom u Srbiji pokazuje da se poljoprivrednici sve više okreću ovoj uljarici kao isplativijem rešenju u odnosu na druge kulture. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pod suncokretom je ove godine zasejano 250.816 hektara, što je 3,5 odsto više nego prethodne godine. Ovaj trend ukazuje na to da suncokret postaje sve značajnija ratarska kultura u Srbiji, zauzimajući treće mesto po zastupljenosti nakon kukuruza i pšenice.
Darko Števin iz Srpske Crnje odlučio je da preusmeri svoja ulaganja iz mak-a u suncokret. On ističe da su troškovi za suncokret znatno niži u poređenju sa makom, koji zahteva više fizičkog rada, zaštitu i veštačko đubrivo. Števin veruje da će se ulaganja u suncokret isplatiti, s obzirom na to da je prošle godine ostvario dobar prinos i zaradu.
Trenutni toplotni talas pokazuje otpornost suncokreta na visoke temperature i nedostatak vlage. Iako se očekuje dobar prinos, stručnjaci su oprezni u svojim prognozama zbog mogućeg produženog perioda suše. Prema trenutnim predviđanjima, očekuje se prinos od oko 677.000 tona suncokreta, što ukazuje na vrlo dobar rod.
Proizvodnja suncokreta u Srbiji ne samo da zadovoljava domaće potrebe, već se značajne količine izvoze. Tokom prošle godine, najveće količine suncokretovog zrna iz Srbije otišle su na tržište Bosne i Hercegovine, dok je Bugarska bila glavni kupac u Evropskoj uniji. S druge strane, Turska je bila značajan kupac suncokretovog ulja.
Žarko Galetin, agroekonomski analitičar, naglašava da suncokret zauzima sve značajnije mesto u srpskoj poljoprivredi. Ova uljarica se pokazala kao vrlo otpornija na visoke temperature i sušu, što je jedan od glavnih razloga zašto poljoprivrednici sve više biraju suncokret. Galetin takođe ističe da bi ukupna proizvodnja ove godine mogla dostići više od 600.000 tona, a domaća prerađivačka industrija mogla bi da proizvede oko 246.000 tona suncokretovog ulja.
Tržište suncokretovog ulja je osetljivo i konstantno se menja. Galetin ukazuje na to da postoje podbačaji u proizvodnji suncokreta u velikim proizvođačima poput Ukrajine i Italije, što može otvoriti mogućnosti za Srbiju da ostvari bolje cene na tržištu. Pored toga, domaća potrošnja suncokretovog ulja procenjuje se na oko 80.000 tona, što znači da bi za izvoz moglo biti raspoloživo približno 180.000 tona ulja.
U svetlu trenutnih vremenskih prilika, suncokret se pokazuje kao izdržljiv usjev koji može izdržati visoke temperature. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi produženi period suše mogao uticati na smanjenje očekivanog prinosa. S obzirom na sve ove aspekte, suncokret će verovatno i dalje zadržati svoj značaj u srpskoj poljoprivredi.
U zaključku, suncokret se čini kao isplativ izbor za mnoge poljoprivrednike u Srbiji, a sa rastućim površinama pod ovom kulturom i pozitivnim prinosima, Srbija bi mogla postati još značajniji igrač na tržištu suncokretovog ulja. Sa pravim strategijama i podrškom, srpski poljoprivrednici imaju potencijal da dodatno unaprede svoju proizvodnju i tržišnu poziciju.
