BEOGRAD – Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Marija Ćosić, izjavila je da će suše koje su zadesile Srbiju tokom ove godine morati da se proglase elementarnim nepogodama. Prema njenim rečima, period suša i visokih temperatura će se zadržati do kraja septembra, a najugroženiji delovi zemlje su istočna i južna Srbija.
Ćosićeva je istakla da, iako su i u Vojvodini prisutne visoke temperature, većinska poljoprivredna proizvodnja se odvija na dubokim zemljištima koja su sposobna da akumuliraju vodu. Ova zemljišta imaju kapacitet da duže zadržavaju vlagu, što ih čini otpornijim na sušu. S druge strane, u južnim i istočnim delovima Srbije, gde su zemljišta plića, poljoprivredna proizvodnja se suočava sa ozbiljnim problemima.
Ona je naglasila da bi gubici u biljnoj proizvodnji mogli premašiti 50 procenata, što bi dovelo do značajnog povećanja cena u slučaju smanjene ponude. Ova situacija dodatno će otežati život poljoprivrednicima koji se bore sa posledicama klimatskih promena.
U razgovoru sa Tanjugom, Ćosićeva je objasnila da su poljoprivrednici u južnim i istočnim regijama posebno ugroženi zbog nedostatka vode. „Suša utiče na sve aspekte poljoprivredne proizvodnje, od ratarstva do voćarstva, a najteže će biti onima koji zavise od kiše za navodnjavanje svojih useva“, dodala je ona.
Klimatske promene su postale sve prisutnije u Srbiji, a suše postaju učestalije i intenzivnije. U ovom trenutku, mnogi poljoprivrednici se suočavaju sa izazovima koji se tiču ne samo smanjenja prinosa, već i povećanja troškova proizvodnje. Sa svakom novom sušom, troškovi navodnjavanja rastu, a mnogi mali poljoprivrednici nemaju resurse da se prilagode ovakvim promenama.
Jedan od ključnih problema sa kojima se poljoprivrednici suočavaju je i nedostatak adekvatnog sistema za navodnjavanje. U Srbiji, mnogi poljoprivrednici nemaju pristup modernim tehnologijama koje bi im omogućile efikasnije korišćenje vode i smanjenje gubitaka. „Moramo raditi na unapređenju sistema navodnjavanja i obezbediti podršku poljoprivrednicima kako bi se suočili sa ovim izazovima“, naglasila je Ćosićeva.
Ova situacija takođe ima šire posledice na ekonomiju zemlje. Visoke cene hrane mogu dovesti do inflacije, što će dodatno opteretiti domaćinstva. Potrošači će se suočiti sa višim troškovima, a mnogi će biti primorani da menjaju svoje navike potrošnje.
Na međunarodnom nivou, Srbija se suočava sa konkurencijom iz drugih zemalja koje imaju povoljnije klimatske uslove za poljoprivrednu proizvodnju. Zbog toga je ključno da se preduzmu mere za podršku domaćim poljoprivrednicima kako bi se osigurala održivost njihove proizvodnje i konkurentnost na tržištu.
U svetlu svih ovih izazova, profesorka Ćosić je pozvala na hitnu reakciju i saradnju između vlade, naučnih institucija i poljoprivrednika kako bi se razvili planovi za adaptaciju na klimatske promene. „Samo zajedničkim snagama možemo pronaći rešenja koja će pomoći poljoprivredi da preživi i razvije se u ovim teškim vremenima“, zaključila je ona.
U narednim nedeljama, očekuje se da će se situacija sa sušom pogoršati, a poljoprivrednici će morati da se suoče sa realnošću smanjenih prinosa i viših cena. Svakako, ovaj izazov zahteva hitnu pažnju i delovanje svih relevantnih aktera kako bi se minimizovale posledice po poljoprivredu i ekonomiju Srbije.
