Prijava nelegalnih objekata prema Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, poznatom kao „Svoj na svome“, počinje u ponedeljak, 8. decembra, i trajaće do 5. februara. Ovaj zakon omogućava građanima da legalizuju svoje nelegalno izgrađene objekte, čime će moći slobodno da raspolažu svojom imovinom, uključujući kupoprodaju, nasleđivanje i hipoteku.
Građani će moći da podnesu prijavu onlajn putem digitalne platforme koju je uspostavila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, koristeći svoj jedinstveni matični broj građana (JMBG) i ličnu kartu. Takođe, prijave će moći biti podnete i preko uslužnog centra lokalne samouprave ili u 547 pošta širom Srbije. U poštama će ovlašćeni službenici pomagati građanima da popune i podnesu elektronske prijave.
Troškovi upisa objekata variraju od 100 do 1.000 evra, zavisno od površine objekta i njegove lokacije. Osobe koje su oslobođene plaćanja naknade uključuju primaoce socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borce, samohrane roditelje i porodice sa troje i više dece.
Zakon predviđa da svi objekti budu evidentirani u katastar nepokretnosti, čime se stvara pravni osnov za njihovo vlasništvo. Takođe, uvodi se nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, što znači da će svi objekti izgrađeni bez izdate građevinske dozvole postati vlasništvo države.
Visina naknade za porodične kuće i stanove zavisi od veličine mesta. U Beogradu, naknada iznosi od 100 do 1.000 evra, dok se u mestima sa više od 100.000 stanovnika kreće od 100 do 500 evra. U manjim mestima, gde je broj stanovnika ispod 50.000, naknada je fiksna i iznosi 100 evra. Za magacine i druge pomoćne objekte, naknada se određuje prema površini, gde je za objekte manje od 500 kvadrata besplatno, dok za veće objekte iznosi 10 evra po svakom dodatnom kvadratnom metru.
Građani će prilikom podnošenja prijave morati da prilože važeću ličnu kartu ili pasoš, osnov sticanja imovine (ugovor, ostavinsko rešenje ili presudu), kao i podatke o objektu, uključujući vrstu, površinu i spratnost. Takođe, biće potrebna izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni.
Agencija za prostorno planiranje će upoređivati podatke iz prijave sa javnim evidencijama. Ukoliko je provera pozitivna, agencija će izdati potvrdu i dostaviti je Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), koji će izvršiti prioritetni upis prava svojine. U slučaju negativnog ishoda, podnosilac prijave će biti obavešten o razlozima odbijanja.
Zakon se takođe bavi pitanjima objekata izgrađenih na tuđem privatnom zemljištu bez pravnog osnova, pozivajući podnosioca prijave da reguliše odnose sa vlasnikom zemljišta. Objekti na površinama planiranim za javnu namenu ili u zaštićenim područjima biće uklonjeni ili preći u vlasništvo države.
Privremeni objekti, kao što su mobilne kuće i kontejneri, biće evidentirani, ali ne i upisani kao vlasništvo. Ukoliko je poznat investitor, on može podneti prijavu za evidentiranje zgrade, dok u suprotnom, svaki stanar ili upravnik može to učiniti, a vlasnik stana će kasnije podneti prijavu za svoj stan.
Nakon što Agencija obavesti podnosioca prijave, troškovi naknade će biti dostavljeni putem imejla ili na adresu iz prijave, a iznosi će se plaćati u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.
Zakon sadrži i socijalnu komponentu, sa posebnim uslovima za određene grupe građana, čime se nastoji olakšati proces legalizacije. Prema nekim procenama, u Srbiji ima oko 4,8 miliona nelegalnih objekata, što ukazuje na značaj ove inicijative za mnoge građane.
