Gasprom je od petka započeo smanjenje obima rezervacija za tranzit gasa kroz gasovod „Jamal-Evropa“, što predstavlja značajan korak u kontekstu trenutne energetske krize u Evropi. Naime, Gasprom ni danas nije rezervisao kapacitete gasovoda na dnevnoj aukciji za tranzit gasa kroz Poljsku, a podaci sa aukcije na platformi „GSA platform“ potvrđuju nedostatak interesa za kupovinu.
Tokom aukcije „dan unapred“, ponuđeno je rezervisanje kapaciteta u iznosu od 89,1 milion kubnih metara na ulazu u poljsku deonicu gasovoda, koja se smatra jednom od glavnih ruta za isporuke gasa iz Rusije u Evropu. Međutim, izveštaji pokazuju da nije bilo zainteresovanih kupaca za ove kapacitete. Gasprom se tako treći dan zaredom uzdržava od rezervisanja poljske deonice gasovoda „Jamal-Evropa“, što ukazuje na ozbiljne probleme u snabdevanju gasom.
U utorak je takođe obustavljen fizički protok gasa ka Nemačkoj kroz gasovod „Jamal-Evropa“. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu energetsku situaciju u Evropi, posebno u svetlu nedavnih obustava isporuka gasa iz Rusije. Transnacionalni gasovod „Jamal-Evropa“ prolazi kroz teritorije četiri zemlje – Rusije, Belorusije, Poljske i Nemačke, a njegov projektni kapacitet iznosi 32,9 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
U međuvremenu, tržište gasa u Evropi suočava se sa značajnim turbulencijama, a cene gasa su dostigle rekordne visine. Prema poslednjim izveštajima, cena gasa u Evropi je naglo porasla, što se može pripisati obustavljenim isporukama iz Rusije. Stručnjaci upozoravaju da bi ovakva situacija mogla imati dugoročne posledice po evropsko tržište energenata, kao i na širu ekonomsku stabilnost regiona.
Takođe, u svetlu ovih dešavanja, tankeri puni tečnog gasa su hitno promenili pravac, što dodatno oslikava haotičnu situaciju na tržištu gasa. Cene nastavljaju da padaju, ali i dalje ostaju na izuzetno visokom nivou, što može dovesti do problema za mnoge evropske zemlje koje zavise od uvoza gasa.
Analitičari smatraju da bi evropske zemlje trebalo da preispitaju svoje energetske strategije u svetlu trenutne krize. Smanjenje zavisnosti od ruskog gasa postaje sve važnije, a alternativni izvori gasa i obnovljivi izvori energije dobijaju na značaju. Mnoge zemlje već rade na diversifikaciji svojih izvora energenata kako bi smanjile rizik od sličnih kriza u budućnosti.
S obzirom na sve veće tenzije oko snabdevanja, važno je da se postigne veća saradnja među evropskim zemljama u cilju osiguranja stabilnosti tržišta energenata. U tom kontekstu, EU je već najavila planove za povećanje proizvodnje obnovljivih izvora energije i smanjenje emisije gasova staklene bašte, što bi moglo pomoći u smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.
U narednim mesecima, biće ključno pratiti razvoj situacije u vezi sa gasovodom „Jamal-Evropa“ i opštim stanjem na tržištu gasa u Evropi. S obzirom na trenutne okolnosti, predstojeći period bi mogao doneti dodatne izazove, ali i prilike za evropske zemlje da preispitaju svoje energetske politike i strategije. Potrebno je više od ikada ranije da se osigura energetska sigurnost i održivost, kako bi se u budućnosti izbegle slične krize.
