Banjaluka – Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Milorad Dodik, danas je komentarisao aktuelnu političku situaciju u Bosni i Hercegovini, uporedivši je sa istorijskim događajem iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiji tokom Drugog svetskog rata. Dodik je naglasio da se u Republici Srpskoj stalno pokušavaju nametnuti takozvani „dan D“, odnosno ključni trenuci koji bi mogli doneti značajne promene, a koji se, prema njegovim rečima, ne temelje na realnim potrebama i zakonodavstvu.
Dodik je izneo stav da su trenutni zahtevi za usvajanjem Zakona o sudu i Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom veću neosnovani. On je postavio pitanje po kojim zakonima će ti sudovi raditi i ko će biti njihovi optužitelji. „Jedna zemlja, a dva zakonodavca ne biva. Ako će suditi po zakonima koje nameće stranac, zašto od nas tražite da ga usvojimo?“, upitao je Dodik, izražavajući sumnju u legitimitet stranih pritisaka na zakonodavni proces.
Pored toga, Dodik je istakao da ukoliko je namera da sudije i tužioci deluju prema zakonima koje donosi jedino moguće telo, a to je Parlamentarna skupština, onda bi prvo trebalo rešiti sve neredne situacije koje su nastale usled nametanja zakona. „Morate prvo počistiti nered koji je napravljen nametanjem i možemo da razgovaramo“, rekao je Dodik, naglašavajući potrebu za unutrašnjim dogovorom i konsenzusom.
Ovaj njegov stav dolazi u trenutku kada se u Bosni i Hercegovini vode rasprave o reformama pravosudnog sistema koje se često percipiraju kao uslov za evropske integracije. Mnogi analitičari smatraju da Dodikov otpor ovim reformama dolazi iz straha od gubitka kontrole nad pravosudnim institucijama, dok drugi vide njegovu borbu kao deo šire strategije da ojača poziciju Republike Srpske unutar BiH.
U međuvremenu, međunarodne institucije i predstavnici EU pozivaju na hitno usvajanje ovih zakona, smatrajući ih ključnim za jačanje vladavine prava i pravne sigurnosti u zemlji. Međutim, Dodik je jasno stavio do znanja da ne namerava da prihvati zakone koji nisu rezultat domaće političke volje i dogovora.
Politički analitičari ukazuju na to da bi ovakvi sukobi mogli dodatno produbiti razdore unutar BiH, gde su etničke tenzije i političke podela već duboko ukorenjene. U isto vreme, Dodikova retorika može privući podršku kod njegovih birača u Republici Srpskoj, koji se često osećaju marginalizovanim u odnosu na centralne vlasti.
Dodikova izjava na platformi Iks takođe ukazuje na njegovu strategiju da se predstavi kao zaštitnik interesa Republike Srpske, što može biti od presudnog značaja u predstojećim izborima. Njegova kritika međunarodnih pritisaka može se tumačiti kao pokušaj da se mobilizuje nacionalni sentiment i ojača pozicija SNSD-a u političkom spektru.
U svetlu trenutne situacije, ostaje da se vidi kako će se dalje razvijati politička scena u BiH i kakve će posledice imati Dodikova strategija na buduće odnose unutar zemlje, kao i na njene aspiracije prema članstvu u Evropskoj uniji. Naredni meseci će biti ključni za sagledavanje daljih koraka političkih aktera, kao i za mogućnost postizanja dogovora koji bi mogao stabilizovati situaciju i omogućiti napredak ka evropskim integracijama.
