Beograd – Komunikolog Zorica Tomić izjavila je da se u njenoj dopunjenoj knjizi „Poljubac“ primećuje dramatična promena u kulturnoj klimi vezanoj za bliskost među ljudima. Prema njenim rečima, sve je manje poljubaca i ljudskih susreta, jer su ljudi sve manje spremni na otvorenu komunikaciju i prepoznavanje jedni drugih.
Tomić je naglasila da je uverenje da ne postoji osoba koja se ne seća svog prvog romantičnog poljupca bilo podloga za istraživanje koje je dovelo do prve verzije njene knjige, objavljene pre dvadeset godina. Sada je knjiga dopunjena na nagovor urednice Ivane Misirlić. Tomić ističe da je prvi poljubac značajan trenutak koji nas uvodi u svet odraslih, dodajući da je poljubac kompleksan fenomen koji nosi duboku simboliku.
Prema njenim rečima, poljubac podrazumeva istovremeni proces davanja i primanja, što znači da je uvek potrebna druga osoba za taj čin. Iako osnovno značenje poljupca kao vrhunca bliskosti i privrženosti ostaje nepromenjeno, društvena dijagnoza se značajno promenila. Tomić smatra da je situacija danas dramatičnija nego pre dvadeset godina, ističući da je sve manje poljubaca i da se ljudi ređe susreću.
Jedan od ključnih uzroka ovog fenomena, prema njenim rečima, jeste pandemija kovida, koja je ostavila duboke posledice na komunikaciju među ljudima. Tomić upozorava na opasnost teze da su drugi ljudi neprijatelji i da nas fizički ugrožavaju.
Govoreći o savremenim odnosima, Tomić je primetila da mladi ljudi, posebno žene, često ističu da im je teško da pronađu partnere. U savremenoj kulturi, ljudi su stavljeni pod pritisak da uspeh treba da bude prioritet, dok digitalni svet promoviše površne kontakte umesto iskrenih odnosa. Tomić naglašava da se ljudi plaše bliskosti, a nude im se iluzije o tome da je sreća moguća bez prisustva druge osobe.
Poljubac, prema njenim rečima, pomaže ljudima da prihvate sebe i svoje nesavršenosti. Ukazuje na to da savremeno društvo ima problem sa usamljenostima, anksioznošću i strahom od neuspeha u pronalaženju partnerskih odnosa. Žene su zabrinute zbog mogućnosti pronalaska partnera, dok se muškarci bore sa pitanjima svoje muškosti.
Tomić smatra da je uticaj medija, društvenih mreža i kulture koja postavlja standarde izgleda i očekivanja značajan faktor u ovim problemima. Napominje da se među mladima sve manje „muvanja“ dešava uživo, dok se očekivanja prema ženama često zasnivaju na stereotipima o fizičkom izgledu i uspehu.
Prema njenim rečima, žene se osećaju pod pritiskom da preuzmu inicijativu, dok se istovremeno očekuje da muškarci budu ti koji će prići. Ova situacija dovodi do dodatnog stresa, jer žene osećaju potrebu da nađu stabilnog partnera pre nego što napune tridesetu, dok muškarci često reaguje sa strahom kada vide žene te dobi.
Tomić naglašava da poljubac otvara mogućnost za dublje veze i pomaže ljudima da vide druge kao potencijalno bliske. U savremenom društvu, koncept deseksualizacije postaje sve izraženiji, a Tomić ukazuje da se povlačimo u svet pornografije, dok istinski bliski odnosi postaju sve ređi.
Zorica Tomić savetuje da je važno dati šansu svojoj nesavršenosti, jer samo osoba koja se oseća dobro u svojoj koži može privući druge. Ističe da su svakodnevni prostori, poput pijaca ili autobusa, prilike za interakciju, a umesto da ljudi gledaju u svoje telefone, trebali bi pružiti priliku drugima da ih pogledaju u oči.
U zaključku, Tomić naglašava značaj bliskosti i ljudskog kontakta, koji su ključni za emocionalno blagostanje.
