Na londonskom tržištu, nakon podneva, cena barela nafte porasla je za 1,04 dolara u odnosu na jučerašnje zatvaranje trgovanja, dostižući nivo od 87,16 dolara. Slično tome, na američkom tržištu, barel se trgovao po ceni od 81,19 dolara, što takođe predstavlja rast od 1,04 dolara. Ova kretanja u cenama nafte izazvana su nekoliko faktora, a trgovci su se fokusirali na očekivanja o oporavku potražnje, posebno u Kini, nakon što su vlasti počele da ublažavaju stroge mere protiv kovida.
U međuvremenu, podaci iz Sjedinjenih Američkih Država pokazali su da je rast zaliha sirove nafte u prošloj sedmici bio znatno manji od očekivanja, što je takođe doprinelo podršci tržištima. Naime, zalihe su porasle za nešto više od 500.000 barela, dok su analitičari prognozirali veći porast. Ovi podaci ukazuju na slabiju ponudu nafte, što može dodatno uticati na cene nafte na svetskom tržištu.
Osim toga, trgovci su zadovoljni i podacima o rastu američkog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u četvrtom tromesečju prošle godine, koji je iznosio 2,9 posto, što je više od očekivanog. Ipak, stručnjaci ukazuju da je rast usporio na kraju godine, sa godišnjom stopom rasta od samo jedan posto, što je gotovo polovina u odnosu na prethodni kvartal. Ovaj usporeni rast uglavnom se pripisuje podizanju kamatnih stopa koje su negativno uticale na potražnju.
S obzirom na trenutne globalne ekonomske prilike, analitičari procenjuju da će svetska ekonomija u 2023. godini rasti samo za dva posto, prema anketi agencije Rojters. Ove procene su u suprotnosti sa optimizmom koji je prisutan na tržištima od početka godine, što dodatno naglašava nesigurnost u vezi sa budućim ekonomskim kretanjima.
U kontekstu domaće ekonomije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Nemačka „ubedljivo najvažniji srpski poslovni partner“. On je najavio da će do 2024. godine u Srbiji biti zaposleno dodatnih 100.000 ljudi, što bi moglo imati pozitivan uticaj na ekonomsku situaciju u zemlji. Ova izjava dolazi u trenutku kada se Srbija suočava sa izazovima u zapošljavanju i ekonomskom rastu.
U međuvremenu, građani Srbije mogu očekivati povećanje plata i penzija, što bi moglo rezultirati višim iznosima u novčanicima već za sedam dana. Ova povećanja su deo vladinih mera za podršku građanima i poboljšanje životnog standarda, posebno u svetlu rasta cena i inflacije koja je pogodila mnoge zemlje, uključujući i Srbiju.
Vlada Srbije trenutno radi na implementaciji mera koje će omogućiti stabilizaciju ekonomije i unapređenje životnog standarda građana. Povećanje plata i penzija može biti značajan korak u tom pravcu, ali se istovremeno postavlja pitanje održivosti ovih mera u svetlu globalnih ekonomskih izazova.
Na kraju, trenutna situacija na tržištu nafte i ekonomiji ukazuje na kompleksne i međusobno povezane izazove sa kojima se suočavaju mnoge zemlje. Očekivanja o oporavku potražnje, rastu cena i ekonomskim merama u različitim zemljama biće ključni faktori u oblikovanju budućih ekonomskih kretanja. Trgovci, analitičari i donositelji odluka pažljivo prate ove promene kako bi doneli informisane odluke koje će uticati na tržišta i ekonomije širom sveta.
