Pritužbe na račun radnika kurirskih službi postaju sve učestalije, dok troškovi dostave neprestano rastu. Potrošači, koji se oslanjaju na ove usluge, često se suočavaju sa brojnim problemima. Umesto da olakšaju proces nabavke, kurirske službe često izazivaju frustraciju među korisnicima, što se može uočiti na društvenim mrežama.
Nedavna objava jedne Beograđanke, koja se požalila na rad kurira u Zemunu, otvorila je diskusiju o lošem iskustvu sa dostavom. Ona je istakla da kurir svaki put traži da izađe do kapije, a ona se ne može pomeriti jer ima bebu. U njenoj objavi, ona naglašava da je kurir bio besan i da je skoro bacio paket u lice. Ova situacija je izazvala lavinu komentara, gde su se mnogi korisnici podelili svoja slična iskustva. Jedna trudnica je ispričala kako je ostavljala dvoje male dece kod kuće, dok je išla po paket, jer kuriri često ne mogu da se popnu do drugog sprata.
Kuriri, s druge strane, iznose svoje razloge za lošu uslugu, najčešće se žaleći na problem sa parkiranjem i preopterećenost poslom. Mnogi od njih imaju više od sto paketa dnevno, što otežava isporuku do vrata. Takođe, postoje izveštaji o kuririma koji su pokušavali da ostave lomljive pakete na neprikladnim mestima, što dodatno frustrira potrošače.
Jedan od ključnih problema koji se ističe je cena dostave. Troškovi su se znatno povećali od pre nekoliko godina. Na primer, dostava paketa do pola kilograma pre pandemije koštala je 270 dinara, dok sada ta cena iznosi 450 dinara. Druga kurirska služba naplaćuje dostavu do pola kilograma 420 dinara, što pokazuje da se trend rasta cena nastavlja. Ovo dodatno opterećuje potrošače, koji se često suočavaju sa situacijama gde je trošak dostave veći od vrednosti samog paketa.
Pored toga, potrošači su primetili i trend manipulacije informacijama o isporuci. U mnogim slučajevima, umesto da kuriri pokušaju da dostave paket, obaveštavaju kupce da je pošiljka preusmerena na paketomat ili u poštansku filijalu, iako nisu bili zatečeni na adresi. Jedna korisnica je ispričala kako su joj paket poslali u paket šop koji nije blizu njenog doma, sa lošim radnim vremenom.
Prodavci takođe igraju važnu ulogu u ovoj situaciji. Dok neki omogućavaju lično preuzimanje robe za kupce iz istog grada, drugi naplaćuju dostavu po komadu artikla. U jednom slučaju, prodavac je tražio dodatnih 500 dinara za isporuku jedne bučice za vežbanje, što dodatno frustrira potrošače.
U poslednjih deset godina, primetan je porast obima paketa i ekspres pošiljaka, što je rezultat rasta e-trgovine. Prema podacima Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, u Registru izdatih i oduzetih dozvola evidentirano je 54 poštanska operatora koji se bave ekspres i kurirskim uslugama. Nadzor nad radom ovih operatora obavlja Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
Nedavne kritike na rad kurirskih službi ukazuju na to da potrošači očekuju bolju uslugu, uz razumevanje problema sa kojima se suočavaju dostavljači. Međutim, rastući troškovi dostave i nedostatak adekvatne usluge postavljaju pitanja o budućnosti kurirskih službi i njihovoj sposobnosti da zadovolje potrebe tržišta. Potrošači se nadaju da će se situacija poboljšati, ali dok se problemi sa uslugom ne reše, nezadovoljstvo će i dalje rasti.
