Na mašini za mlevenje mesa u klanici u Ritopeku, koja je postala poznata kao „kuća smrti“, pronađeni su DNK tragovi Milana Ljepoje i Zdravka Radojevića. Ovi zastrašujući nalazi predstavljaju ključne dokaze u suđenju organizovanoj kriminalnoj grupi koju predvode Veljko Belivuk i Marko Miljković, optuženi za više od sedam ubistava. Ove informacije iznela je sudski veštak Tanja Bakum tokom suđenja u Specijalnom sudu u Beogradu.
Prema rečima veštaka, Ljepojin DNK je izolovan na prednjoj strani mašine za mlevenje mesa, dok je DNK Zdravka Radojevića pronađen na bočnom otvoru za preradu mesa. Bakum je naglasila da je DNK profil Milana Ljepoje dominantan u mešavini s DNK Zdravka Radojevića. Ova analiza pruža značajne dokaze o prisustvu ovih pojedinaca na mestu zločina.
Tokom suđenja, optuženi Marko Miljković je ukazao na nesuglasice u izveštajima o veštačenju, tvrdeći da je Vlade Draganić u jednom trenutku bio označen kao oštećeni, a zatim kao okrivljeni. Međutim, veštak Bakum je odgovorila da je za nju važna samo informacija o DNK tragovima, a ne ko je oštećeni ili osumnjičeni.
U svom svedočenju, veštak je takođe spomenula da je tokom analize otkriveno da četiri traga ukazuju na moguće prisustvo ljudske krvi. Iako nisu uspeli da detektuju krv ljudskog porekla, Bakum je objasnila da to ne ukazuje na to da krvi nije bilo, već da su proteini koji se koriste za detekciju krvi mogli biti degradirani.
Na stadionu Partizana, na komadu narandžaste tkanine, pronađena je ljudska krv koja pripada NN muškoj osobi, a DNK analiza nije dala podatke o identitetu. S druge strane, DNK povezan sa okrivljenim Srđanom Lalićem pronađen je na hirurškoj maski koja je pronađena u BMW-u. Veštak Bakum nije mogla da potvrdi da li je trag nastao dodirivanjem ili disanjem u masku.
U nastavku suđenja, spominjani su i tragovi DNK ubijenih Nikole Mitića i Lazara Vukićevića, koji su pronađeni na različitim mestima, uključujući limenku energetskog pića i hiruršku masku. DNK Mitića je bio dominantan u mešavini, ali veštak nije mogao da odredi kako su ti tragovi dospeli na ta mesta.
Advokat Dejan Lazarević je postavljanjem pitanja pokušao da razjasni poreklo DNK tragova sa različitih predmeta, uključujući lisice, čekić i lopatu. Bakum je naglasila da su tragovi bili parcijalni i da nije bilo moguće identifikovati čiji su.
U drugom delu suđenja, veštak Nataša Vasić potvrdila je da je na zidu skrivene prostorije u Ritopeku pronađena mrlja DNK ubijenog Lazara Vukićevića. Ovaj trag je bio lociran sa leve strane od ulaznih vrata, a advokat Lazarević je pitao da li je na istom zidu pronađen trag službenog lica, na šta je Vasić odgovorila da jeste.
Ova suđenja i analize DNK tragova otkrivaju duboke i mračne aspekte delovanja organizovanih kriminalnih grupa u Srbiji. Dokazi dobijeni kroz forenzičke analize ne samo da potvrđuju navode tužilaštva, već i osvetljavaju brutalnost i složenost kriminalnih delovanja koje su se odvijale u Ritopeku. Tokom suđenja, jasno je da se pravda polako, ali sigurno, pali kroz naučne metode i analize koje su u stanju da razotkriju istinu i pruže pravdu žrtvama.
Ovaj slučaj ostaje u fokusu javnosti i dodatno naglašava potrebu za efikasnijim radom pravosudnog sistema u borbi protiv organizovanog kriminala.
