Krunoslav Fehir, hrvatski državljanin, suočen je sa optužbama za organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina. Njegovo suđenje zakazano je za 10. decembar 2023. godine u Sudu za ratne zločine u Beogradu. Fehir je, kako se tvrdi, bio član oružane grupe „Branimirova osiječka bojna“, koja je tokom ratnih sukoba 1991. i 1992. godine počinila zločine nad srpskim stanovništvom u Osijeku.
Na današnjem suđenju, tužilac Gordana Jekić je u završnoj reči zatražila da se Fehir oglasi krivim. Ona je istakla da je grupu formirao i organizovao Branimir Glavaš, s ciljem zastrašivanja i terora nad Srbima. Prema njenim rečima, dokazi uključuju iskaze svedoka, kao i izjavama samog optuženog. Fehir je priznao da je bio deo te grupe od 12. juna 1991. do 31. jula 1992. godine, iako je bio maloletan.
Tužilac je podvukla da, iako je Fehir tvrdio da je bio primoran da se pridruži grupi, njegove fotografije u uniformi, sa naoružanjem i nacističkim pozdravom, postavljaju pitanje o njegovoj stvarnoj volji i svesti o zločinima koje je svedočio. Jekić je napomenula da se uračunljivost optuženog ne dovodi u pitanje, ali je istakla da se za njega primenjuje blaži zakon jer je bio maloletan i imao je ulogu krunskog svedoka u procesu protiv Glavaša u Hrvatskoj.
Punomoćnik oštećenih, Dušan Ignjatović, koji zastupa sinove i ćerke Čedomira Vučkovića, koji je ubijen od strane pripadnika BOB-a, zatražio je osudu Fehira. On je naveo da je Vučković ubijen i da je Fehir priznao da je pucao na njega, dok je sada tvrdio da je pucao u vazduh. Ignjatović je naglasio da je ovo bila prilika da se razjasni ko je izdao naređenje i ko je bio odgovoran za mučenje i ubistvo.
Branilac optuženog, Bojan Stanojlović, tvrdi da je Fehir razotkrio zločine u Hrvatskoj i da je to zahtevalo veliku hrabrost. On je zatražio oslobađanje optuženog, navodeći da nije imao nikakve veze sa zločinima za koje je optužen. Stanojlović je naveo da je Fehir bio mlad i pod pritiskom autoriteta svog oca, koji ga je odveo u BOB. On je istakao da optuženi nije bio uključen u akcije zločina i da se može smatrati žrtvom.
U svojoj završnoj reči, Krunoslav Fehir je negirao optužbe, tvrdeći da je BOB bila legalna formacija MUP-a i da su zločine činili samo neki od članova grupe. On je naveo da je jedini svedok u Hrvatskoj koji je javno govorio o egzekuciji ljudi srpske nacionalnosti, te da je zbog toga imao problema i bio dislociran iz Osijeka 16 godina. Fehir je izjavio da nije znao šta se dogodilo sa Đorđem Petkovićem, koji je bio zatočen zajedno sa njim, i da je bio udaljen kada je izdata naredba za njegovo likvidiranje.
Ova suđenja i optužbe dolaze u kontekstu složenih istorijskih i političkih odnosa između Hrvatske i Srbije, kao i sećanja na ratne zločine iz devedesetih godina. S obzirom na to da su ovakvi procesi često predmet velikih medijskih i javnih interesa, ishod suđenja će imati značajnu težinu ne samo za optuženog, već i za mnoge porodice žrtava, kao i za društvo u celini.
U ovom slučaju, presuda će odražavati kako pravosudni sistem tretira ratne zločine i odgovornost pojedinaca u kontekstu konflikta. Mnogi očekuju da će sud doneti pravednu odluku, koja će doprineti pomirenju i razumevanju između naroda pogođenih ratom. Suđenje Krunoslavu Fehiru biće pratiti mnogi, a presuda će biti važan korak u procesu suočavanja sa prošlošću.
