Žižek, jedan od najistaknutijih mislilaca današnjice, u poslednjem intervjuu za španski „El Pais“ iznosi svoje stavove o trenutnom „vanrednom stanju“ u svetu, globalnoj političkoj krizi, kao i o fenomenima poput „woke“ kulture. Njegova ličnost i mišljenje često izazivaju kontroverzu, a on sam se opisuje kao mizantrop koji se povlači iz društvenih interakcija. U intervjuu priznaje da mrzi žurke, razgovore, pa čak i predavanja, ističući kako su njegovi osećaji prema ljudima postali negativni s godinama.
Žižek se ne ustručava da provocira svojim stavovima, često najavljujući kontroverznost svojih izjava. On se pozicionira kao uzbunjivač savesti, kritičar savremenog društva i filozof koji se ne boji da pliva u vodama političke nekorektnosti. Njegovo mišljenje o „woke“ kulturi i „cancel“ kulturi je posebno kritično. Smatra da su ovi pokreti više srednjoklasni napadi na niže slojeve društva, umesto istinske borbe za diverzitet i inkluziju.
U njegovoj najnovijoj knjizi „Against Progress“, Žižek razmatra šta zapravo znači napredak u savremenom društvu, ukazujući na opasnosti koje se kriju iza ideja koje se predstavljaju kao univerzalne istine. Ovaj rad je zbirka eseja koji su ranije objavljivani, a koji pokušavaju da osvetle složenosti i zamke modernog sveta.
Žižek, koji se često naziva marksistom i naslednikom Hegelovog idealizma, ističe da je savremeni svet suočen sa brojnim krizama, uključujući nuklearni rat, ekološke probleme i izazove veštačke inteligencije. On veruje da je potrebno radikalno preispitivanje postojećih struktura vlasti i ekonomije kako bi se odgovorilo na ove globalne pretnje. U tom smislu, dovodi u pitanje i tradicionalne pristupe demokratiji, ističući da u vanrednim situacijama može biti potrebna efikasnija i centralizovanija vlast.
U svom preispitivanju, Žižek se osvrće i na fenomen Donalda Trampa, sugerišući da je njegov pristup promenio paradigmu neoliberalizma. On smatra da populistička desnica, predvođena Trampom, zapravo sprovodi revoluciju koja menja kapitalizam kakav poznajemo. Žižek naglašava da je levica, paradoksalno, postala čuvar postojećeg poretka, te da je potrebno da preispita svoje strategije kako bi se izborila sa novim izazovima.
Žižek takođe ističe kako se ljudska inteligencija smanjuje, ističući da većina čovečanstva postaje sve gluplja zbog zavisnosti od digitalne tehnologije. On poziva na globalnu saradnju kako bi se suprotstavili ovim izazovima, ističući da je potrebna kolektivna akcija koja prevazilazi nacionalne granice. U tom kontekstu, on se protivi ideji da se tržišne snage prepuste samima sebi, naglašavajući potrebu za snažnijom regulacijom i koordinacijom.
Često se osvrće na i moralne aspekte društvenih problema, poput pristanka u seksualnim odnosima i prostitucije, gde izražava skeptičnost prema jednostavnim definicijama i normama. Njegov crni humor i cinizam su prisutni kroz ceo intervju, a on se ne ustručava da deli svoja lična osećanja o starenju i smrti. Žižek priznaje da se boji sporog umiranja i gubitka sposobnosti za rad, izražavajući želju da umre aktivan, a ne kao „stari idiot“.
S obzirom na sve ove aspekte, Žižek ostaje složen i kontroverzan mislilac. Njegove ideje, iako često polarizujuće, pozivaju na dublje razumevanje savremenih problema i izazova sa kojima se svet suočava. Njegov poziv na promišljanje o budućnosti i mogućnostima globalne saradnje ostaje značajan u svetlu trenutnih globalnih kriza.
