U svetu nauke, revolucija se trenutno odvija zahvaljujući biohemičarki Katalin Kariko, koja je nedavno osvojila Nobelovu nagradu za medicinu 2023. godine. Ova nagrada je dodeljena Kariko i njenom kolegi Druu Vajsmanu za njihov pionirski rad na razvoju mRNA tehnologije. Ova tehnologija, koja je prvobitno korišćena za brzu proizvodnju vakcina protiv COVID-19, sada može otvoriti vrata novim mogućnostima za lečenje raka, autoimunih bolesti i mnogih drugih zdravstvenih stanja.
Katalin Kariko, koja je provela veći deo svog života istražujući RNA, u intervjuu za „Novosti“ osvrnula se na izazove koje su pratile njen rad. Iako su vakcine protiv COVID-19 bile predmet brojnih kontroverzi i sumnji, ona naglašava da su neželjeni efekti vakcina više povezani sa individualnim odgovorom imunološkog sistema nego sa samom mRNA tehnologijom. „Vakcine su imale mnogo veći pozitivan uticaj na čovečanstvo nego što su naškodile,“ izjavila je ona, objašnjavajući da mRNA zapravo deluje kao „glasnik“ koji pomaže telu da prepozna i boravi se protiv patogena.
Kariko je svoj interes za RNA razvila još tokom studija u Mađarskoj, gde je pod mentorstvom profesora iz Segedina odlučila da istražuje ovu oblast, iako je izvorno planirala da se fokusira na lipide. Nakon preseljenja u Sjedinjene Američke Države 1985. godine, njen rad na mRNA postao je ključan za njen kasniji uspeh. „Bila sam fascinirana prirodom od malih nogu,“ rekla je ona, prisetivši se svog detinjstva u malom mestu u Mađarskoj, gde je svakodnevno bila u kontaktu sa biljkama i životinjama.
U svojoj autobiografiji, Kariko takođe ističe teške uslove svog odrastanja. Njena porodica živela je skromno, a roditelji su imali osnovno obrazovanje. Ipak, zahvaljujući kvalitetnom obrazovnom sistemu, uspela je da se usavršava i razvije svoju ljubav prema nauci. „Zahvalna sam svim svojim učiteljima koji su me uveli u svet nauke,“ dodala je ona.
Osim naučnih dostignuća, Katalin Kariko ističe važnost podrške porodice. Njen suprug joj je bio oslonac tokom svih izazova, a ona savetuju mladim ženama da biraju partnere koji će uvažavati njihove snove. Tokom svoje karijere, suočila se sa brojnim preprekama, uključujući osporavanja i pritiske, ali nikada nije odustajala od svojih ciljeva. „Učila sam iz svojih eksperimenata i nikada nisam dozvolila da mi drugi postavljaju pravila,“ rekla je.
Njena ćerka, Suzan Francija, postigla je zavidne uspehe u veslanju, osvojivši olimpijska zlata za SAD. Kariko je naglasila kako je od malih nogu učila svoju ćerku o značaju fizičke aktivnosti, što je doprinelo njenom uspehu kao sportistkinje.
Nakon dobijanja Nobelove nagrade, Kariko je postala prepoznatljiva ličnost u svetu, putujući širom sveta kako bi delila svoja iskustva i znanje. „Sledeća stanica mi je Berlin, gde ću učestvovati na velikom kongresu o primeni mRNA u vakcinama protiv autoimunih bolesti,“ otkrila je. Ova nagrada joj je donela novu vidljivost i priznanje, a ona se sada oseća kao zvezda.
Osim naučnih postignuća, Kariko ima posebne veze sa Srbijom. U svojoj knjizi spominje pesmu „Dijamanti i zlato“ grupe „Metro“, koja je bila popularna u njenom detinjstvu i koja joj je pružala inspiraciju. Ova pesma, koju su napisali Srbi iz Mađarske, govori o verovanju u snove i prevazilaženju izazova, što je Kariko često slušala u teškim trenucima.
Katalin Kariko, kao pionirka u oblasti mRNA tehnologije, ostavlja neizbrisiv trag u svetu nauke, otvarajući nove horizonte za lečenje raznih bolesti. Njena posvećenost i strast prema nauci služe kao inspiracija mnogima, a njen rad će sigurno imati dugotrajne posledice na zdravlje čovečanstva.
