Na evropskim berzama danas je došlo do značajnog pada cena deonica, što je uzrokovano vestima o mogućoj zabrani uvoza ruske nafte od strane Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika. Ova situacija je izazvala nagli rast cena nafte na najviši nivo u poslednjih 13 godina, što je dodatno povećalo zabrinutosti o mogućem izbijanju globalne stagflacije – stanja koje se karakteriše visokom inflacijom, rastućom nezaposlenošću i niskim stopama rasta.
Panevropski Stoxx 600 indeks je zabeležio oštar pad od 3,6 posto, pri čemu je bankarski sektor bio najviše pogođen, sa smanjenjem od 7,6 posto. S druge strane, sektor osnovnih resursa, koji uključuje naftu i gas, beležio je rast od 2,6 posto. U Velikoj Britaniji, londonski FTSE indeks je pao za 2,52 posto, dok je frankfurtski DAX zabeležio pad od 4,98 posto. Pariški CAC je smanjen za 4,44 posto, a italijanski FTSE MIB je pao za 5,57 posto. DAX indeks je sada više od 20 posto ispod svog rekordnog nivoa, što dodatno pokazuje ozbiljnost trenutne situacije.
Cene nafte su prošle nedelje porasle za 7 posto, dostigavši najviši nivo od marta 2020. godine, a danas su nastavile s daljim rastom. Na londonskom tržištu, cena barela nafte je jutros porasla više od 8,5 posto, dostigavši 128,30 dolara, dok je u jednom trenutku dostigla i 130 dolara. Na američkom tržištu, cena barela je porasla za 7,7 posto, na 124,60 dolara. Ovakav skok cena može izazvati stagflaciju, odnosno, kako analitičari navode, dodatno opterećenje za potrošače, što može negativno uticati na privredni rast.
Ukoliko Zapad odluči da stopira većinu uvoza energije iz Rusije, to bi moglo izazvati veliki udarac za globalna tržišta. Stručnjaci ističu da bi gubitak ruskih 5 miliona barela nafte mogao podstaći skok cena barela na čak 200 dolara. Itan Haris, glavni ekonomista u BofA, ukazuje na ozbiljnost situacije i njene potencijalne posledice po globalno tržište.
Povećanje cena energenata deluje kao dodatni porez za potrošače, što može smanjiti potrošnju domaćinstava i dodatno naštetiti privrednom rastu. U ovom trenutku, ekonomisti i analitičari pažljivo prate razvoj događaja, s obzirom na to da bi trenutni trendovi mogli imati dalekosežne posledice po svetsku ekonomiju.
Pored toga, cene gasa su takođe dostigle istorijski maksimum, što dodatno komplikuje situaciju. Ova spirala rasta cena energenata može izazvati domino efekat na ostale sektore privrede, uključujući proizvodnju i maloprodaju, što može dovesti do dodatnog usporavanja ekonomske aktivnosti.
U svetlu ovih dešavanja, analitičari preporučuju oprez i prilagođavanje strategija kako bi se umanjili potencijalni gubici. Svaka nova informacija o promenama u politici u vezi sa energijom mogla bi izazvati još veće turbulencije na tržištu, što dodatno naglašava važnost praćenja globalnih trendova.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu energenata stvara ozbiljne izazove za globalnu ekonomiju. Sa naglim rastom cena nafte i gasa, ekonomisti upozoravaju na moguće posledice, uključujući stagflaciju, koja bi mogla dodatno zakomplikovati oporavak od globalne krize. Da bi se sprečili negativni efekti, potrebna su hitna rešenja i prilagođavanje politika koje će omogućiti stabilizaciju tržišta u narednim mesecima.
