Mala izdvajanja za kulturu u Srbiji, uz pritiske stranačkog karaktera, cenzuru i autocenzuru, stvorila su veoma tešku situaciju na kulturnoj sceni. Tatjana Nježić, novinarka i urednica kulturne rubrike nedeljnika „NIN“, ističe da su brojni kulturni događaji otkazani zbog društvene krize, uključujući Dane komedije u Jagodini i Pozorišno proleće u Šapcu. Čak su i kultni Fest i Bitef pomerani za jesen, a još uvek se ne zna pod kojim uslovima će se održati.
Nježić naglašava da kultura igra ključnu ulogu u oblikovanju identiteta, kako na nivou države, tako i na nivou naroda i nacije. Ističe da je važno da se kulturno nasleđe prenese budućim generacijama, bez obzira na to kako će se ono percipirati. Ona veruje da kultura, kao i obrazovanje, može pružiti kontrateg tržišnom diktatu i zakonu profita, koji sve više utiče na umetnički izraz.
Prema njenim rečima, ključna razlika leži u motivaciji – da li umetnici stvaraju sa ciljem da ostvare najbolji mogući rezultat ili isključivo zbog novca. Kada je profit glavni motiv, to može značajno uticati na kvalitet i suštinu umetnosti. U tom kontekstu, Nježić ukazuje na to da je važno postaviti pitanje motiva iza umetničkog stvaralaštva.
Nježić se bavi i prelivanjem političke krize u kulturnu sferu, naglašavajući da je teško spojiti politiku i kulturu, ali nije nemoguće. Umetnici, kao javne ličnosti, često se suočavaju s kritikama kada izražavaju svoje stavove o društvenim pitanjima. Ipak, ona smatra da bi im trebalo omogućiti da iznesu svoje građanske stavove, jer su oni, kao i svi drugi, deo društva.
U ovoj situaciji, umetnici se često suočavaju s posledicama svojih političkih stavova, što može uticati na njihove karijere. Nježić upoređuje to sa situacijom u kojoj bi pojedinci birali lekare prema njihovim političkim opredeljenjima, naglašavajući da to ne bi bilo prihvatljivo. Takođe, ističe da umetnici imaju pravo na svoja građanska opredeljenja, jer njihova popularnost dolazi iz kvaliteta njihovog rada.
Prema Nježić, kultura ima politički potencijal jer može uticati na način mišljenja i percepcije, oblikujući društvene vrednosti i norme. Ona naglašava da umetnička dela moraju imati umetnički volumen da bi imala političku težinu. U suprotnom, mogu se svrstati u pamflete ili propagandu, što ne odgovara pravoj kulturi.
Na kraju, ona ističe da politika može doneti moć, novac i slavu, ali ne može zameniti talenat i postignuća. U tom smislu, kultura ostaje vitalna komponenta društva koja oblikuje identitet i vrednosti, a umetnici igraju ključnu ulogu u tom procesu. Kultura, stoga, ne bi trebala biti podložna samo ekonomskim interesima, već bi trebala biti podržana kao osnovna vrednost društva koja doprinosi razvoju i napretku.
