KOMPANIJA „Gugl“ postigla je preliminarnu nagodbu sa Teksasom i pristala da plati 1,375 milijardi dolara zbog optužbi da je prekršila zakone o zaštiti privatnosti korisnika. Ovu informaciju je saopštio državni tužilac Teksasa, Ken Pakston, koji je ovaj ishod nazvao „istorijskom pobedom“ u zaštiti prava na privatnost i bezbednost građana Teksasa. Ovo je takođe najveća nagodba koju je neka država postigla protiv „Gugla“ u sličnim slučajevima kršenja privatnosti.
Nagodba se odnosi na dve tužbe koje pokrivaju tri proizvoda kompanije „Gugl“. Optužbe se tiču navodnog kršenja zakona o zaštiti potrošača u Teksasu, a Pakston je ukazao na to da velike tehnološke kompanije ne bi smele biti iznad zakona. Prema njegovim rečima, „Gugl“ je godinama pratio kretanja korisnika, njihove privatne pretrage, pa čak i snimao glas i geometriju lica putem svojih proizvoda i usluga.
Pakston je ranije tužio „Gugl“ dvaput tokom 2022. godine. Optužbe su se odnosile na to da je kompanija pratila lokaciju korisnika čak i kada su oni smatrali da su tu funkciju isključili, kao i na obmanu u vezi sa privatnošću „inkognito“ režima. „Gugl“ je potvrdio da nagodba obuhvata navode vezane za „inkognito“ režim, istoriju lokacije i biometrijske podatke, ali kompanija nije priznala bilo kakvu odgovornost.
Portparol „Gugla“, Hose Kastanjeda, izjavio je da nagodba rešava niz starih optužbi koje su se već delimično rešile na drugim mestima i da se tiču politika proizvoda koje su odavno promenili. On je napomenuo da nagodba ne uključuje obavezu promene proizvoda, dok se u Pakstonovom saopštenju ne pominje hoće li nagodba primorati kompaniju da menja svoju poslovnu praksu.
Detalji nagodbe nisu objavljeni, niti je specificirano kako će novac biti iskorišćen. Ova nagodba dolazi nakon sličnog slučaja sa kompanijom „Meta“, vlasnikom društvenih mreža Fejsbuk i Instagram, koja je prošle godine pristala da plati 1,4 milijarde dolara kako bi rešila slične optužbe koje je također podneo Pakston.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se ovakve nagodbe odraziti na poslovanje velikih tehnoloških kompanija. U poslednje vreme, sve više se raspravlja o zaštiti privatnosti korisnika i o tome kako kompanije koriste podatke koje prikupljaju. Mnogi stručnjaci smatraju da bi ovakvi presedani mogli podstaći i druge države da preispitaju poslovne prakse velikih tehnoloških firmi i da zatraže odgovornost za eventualne povrede zakona.
Ova situacija takođe ukazuje na sve veću potrebu za regulacijom u oblasti zaštite privatnosti. Sa sve većim brojem tužbi protiv tehnoloških giganata, moguće je da će se u budućnosti pojaviti još više sličnih slučajeva. Društvo se sve više fokusira na prava pojedinaca kada je u pitanju zaštita njihovih ličnih podataka, a kompanije će morati da prilagode svoje poslovne modele kako bi se uskladile sa novim zakonodavstvima.
U svakom slučaju, ova nagodba se može smatrati značajnim korakom ka većoj odgovornosti velikih tehnoloških kompanija, kao i ka jačanju prava korisnika na privatnost i zaštitu podataka. Kako se tehnologija razvija, tako će se i pristupi regulaciji i zaštiti privatnosti morati prilagoditi novim izazovima i potrebama društva.
