Evropska nafta Brent zabeležila je rast od 0,58 posto, dostigavši cenu od 92,88 dolara za barel, dok je američka referentna nafta WTI porasla za 0,82 posto i sada iznosi 87,24 dolara po barelu, prema podacima sa portala „oilprice.com“, koji u realnom vremenu prati kretanje cena. Ovaj rast došao je nakon što su cene „crnog zlata“ ranije tokom dana potonule na sedmomesečni minimum. Uzrok opadanja cena bile su medijske informacije o napretku u razgovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana o oživljavanju nuklearnog sporazuma, kao i pozitivna ocena Evropske unije na iranski odgovor na predlog sporazuma.
Povratak iranske nafte na tržište mogao bi dodatno povećati ponudu, što je, zajedno s neizvesnostima u vezi sa potražnjom za naftom u Kini, doprinelo smanjenju cena. Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena trenutno analizira iranski odgovor u vezi sa sporazumom koji je predložila EU. Zvaničnici sa obe strane Atlantika nagovestili su da postoji mogućnost postizanja dogovora nakon neuspešnog pokušaja pre više od godinu dana.
U vezi sa američkim zalihama, Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenila je da su zalihe benzina u skladištima smanjene za 4,6 miliona barela prošle nedelje, nakon pada od 5,0 miliona barela nedelju dana ranije. Proizvodnja benzina u Sjedinjenim Američkim Državama tokom protekle sedmice iznosila je prosečno 10 miliona barela dnevno, što je blagi pad u odnosu na 10,2 miliona barela dnevno zabeleženih u prethodnoj sedmici.
U međuvremenu, skandinavska zemlja se suočava s ozbiljnim ekonomskim izazovima, jer je njen suvereni fond zabeležio rekordni gubitak od čak 174 milijarde dolara. Ova situacija dodatno pojačava strahovanja od moguće recesije. Očekivanja o recesiji potpomognuta su slabim ekonomskim pokazateljima, koji ukazuju na usporavanje rasta i povećanu inflaciju.
S druge strane, na tržištu žita pojavile su se dobre vesti. Cene žita beleže pad, a isporuka se odvija bez problema. Ipak, ruski stručnjak upozorava na potencijalne opasnosti koje bi mogle uticati na tržište. Ovaj razvoj situacije može imati značajne posledice na globalnu trgovinu žitom, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih napetosti.
U Hrvatskoj su zabeleženi rekordni skokovi cena, što je izazvalo haos kod komšija. Inflacija je dostigla najvišu stopu od kada se meri, što dodatno opterećuje građane i ekonomiju zemlje. Ova situacija izaziva zabrinutost u vezi sa životnim standardom građana i potencijalnim previranjima na političkoj sceni.
U svetlu ovih događaja, analitičari naglašavaju potrebu za pažljivim praćenjem tržišta nafte i žita, kao i ekonomskih pokazatelja u skandinavskim zemljama. Stručnjaci smatraju da će dalji razvoj događaja u vezi sa iranskim nuklearnim sporazumom, kao i globalne ekonomske turbulencije, imati značajan uticaj na cene i ponudu ovih ključnih resursa.
Sve u svemu, trenutna situacija na globalnim tržištima energenata i hrane odražava složenost ekonomskih odnosa, geopolitike i prirodnih resursa, što zahteva pažljivo praćenje i analizu. Ekonomisti i analitičari će i dalje pratiti ove trendove kako bi predvideli buduće promene i prilagodili strategije investicija i poslovanja.
