Izdavačka kuća Laguna nedavno je održala 125. tribinu Laguninog književnog kluba, fokusirajući se na roman „Prevodilac“ britanske autorke Harijet Kroli. Ovaj događaj se odigrao 1. avgusta u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC. Tema narednog kluba, zakazanog za 5. septembar, biće roman „Kuća na Rivijeri“ Nataše Lester.
Na tribini, članica kluba Mira Ristivojević govorila je o „Prevoditelju“, koji se opisuje kao napeti politički i špijunski triler smešten u savremenu Moskvu. Roman se bavi intrigama o ruskoj zaveri koja ima za cilj sabotiranje podmorskih komunikacionih kablova koji povezuju Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju. Kroz glavnog junaka, prevodioca Klajva Frenklina, čitatelji su uvučeni u mrežu političkih intriga i špijunskih operacija.
Klajv se hitno upućuje u Moskvu kako bi prevodio britanskoj premijerki tokom njenog sastanka sa ruskim predsednikom. Tokom svog boravka, susreće svoju bivšu partnerku Marinu Volinu, koja je tumač ruskom predsedniku. Klajv otkriva plan ruskih vlasti koji preti da uništi ključne komunikacione veze između Amerike i Britanije, što bi moglo izazvati ozbiljne ekonomske posledice.
Ristivojević je naglasila zanimljivu biografiju Harijet Kroli, ističući da je ona britanska novinarka, književnica i trgovkinja umetninama, koja tečno govori ruski i ima duboke veze sa Rusijom. Ova knjiga je njen peti roman, a u njoj su ruski likovi prikazani sa puno života, dok su Britanci prikazani na šturiji način. Klajv, kao strastveni poznavalac ruske književnosti, želi da prevede Čehovljeve priče, što dodatno osvetljava njegov karakter.
U romanu, ključni momenat nastaje kada Klajv saznaje da će se umesto trgovinskih razgovora suočiti sa mogućnošću savremenog hibridnog sajber rata. Ristivojević objašnjava kako je cilj da se narod „preplavi“ informacijama, otežavajući im da razaznaju istinu od laži, što je problem savremenog društva. Roman takođe istražuje tajne obaveštajnih službi, gde se informacije trguju, a mladi hakeri koriste za ciljeve moćnika.
Jedan od ključnih događaja u priči je smrt Marininog posinka koji otkriva tajne koje nisu smele da budu otkrivene, što dovodi do njene odluke da napusti Moskvu. Marina se suočava sa moralnom krizom u vezi sa svojim radom u sistemu koji se zasniva na lažima i manipulacijama. Ona ne može da izdrži pritisak i odlazi, naglašavajući koliko je teško živeti u kulturi laži.
Roman takođe ukazuje na to koliko je svet zavistan od komunikacija i interneta. Ristivojević napominje da bi prekid podvodnih kablova mogao dovesti do potpunog kolapsa mnogih zemalja, ističući važnost komunikacione infrastrukture u modernom svetu. Kroz likove u romanu, Kroli istražuje kako prevodioci igraju ključnu ulogu u međudržavnim razgovorima, često delujući iz senke i utičući na ishod pregovora.
Pored političkih intriga, roman se fokusira i na ljubavnu priču između Klajva i Marine, koja se odvija u tajnosti. Njihova ljubav je suočena sa izazovima koje donosi život u službi, gde je cena slobode visoka. Ristivojević zaključuje da roman ne samo da istražuje državne spletkare, već i duboke ljudske emocije, naglašavajući koliko je teško očuvati ljubav u svetu punom laži i prevara.
Na kraju, „Prevodilac“ je roman koji se ne bavi samo špijunskim intrigama, već i ljudskim sudbinama, pitanjima lojalnosti i moralnosti, i istražuje složeni odnos između lične i profesionalne etike. Na taj način, Kroli stvara delo koje podstiče na razmišljanje o savremenim problemima i izazovima s kojima se suočavamo.
