Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nedavno je izneo oštre kritike na račun Kristijana Šmita, trenutnog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, nazvavši ga nelegalnim i ističući da njegove odluke nisu prihvatljive. Dodik je naglasio da će stabilizacija u Bosni i Hercegovini biti veoma teška dok se ne reše sve ranije donete odluke koje Šmit smatra ispravnim. Prema njegovim rečima, Bosna i Hercegovina ne može podneti obim nezakonitih i neustavnih odluka koje su prethodno donete.
Dodik je, govoreći o Šmitovim finansijskim privilegijama, istakao da mu je „osladilo“ u Bosni i Hercegovini, jer prima platu od 24.000 evra mesečno, uz dodatne apanaže koje dostižu i do 41.000 evra. „To nijedan funkcioner u EU nema“, rekao je Dodik, dodajući da se čini kao da je Šmit nedodirljiv, ali je uveren da će ga nastaviti „ganjati“ dok god ne ode. Njegova primedba oslikava Duboku frustraciju zvaničnika Republike Srpske prema odluci međunarodne zajednice da Šmit ostane na toj poziciji.
Dodik je takođe naglasio da visoki predstavnik treba da bude izabran uz saglasnost potpisnica Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, što uključuje Srbiju, Hrvatsku, Republiku Srpsku, Federaciju BiH i zajednički nivo BiH. Ova izjava dodatno naglašava Dodikovu poziciju da trenutni model upravljanja Bosnom i Hercegovinom nije održiv bez konsenzusa svih relevantnih strana.
U Beogradu, Dodik se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, gde su razmenili mišljenja o raznim temama od značaja za oba entiteta. Dodik je istakao da će Republika Srpska i Srbija ostati snažno povezane i da će nastaviti blisku saradnju. Tokom sastanka, razgovarali su o ubrzanju radova na zajedničkim infrastrukturnim projektima, što je ključni prioritet za obezbeđivanje boljih uslova života za građane.
Osim toga, dogovorili su se da zajednički organizuju skup povodom obeležavanja 30 godina od stradanja i progona srpskog naroda tokom hrvatske vojne akcije „Oluja“. Ova akcija iz 1995. godine ostavila je duboke ožiljke na srpskom narodu, a Dodik je naglasio važnost sećanja na te događaje kao deo kolektivnog identiteta i istorije srpskog naroda.
Dodik je na društvenoj mreži Iks podelio svoje utiske o susretu, rekavši da je razgovor sa Vučićem bio srdačan i produktivan. Ova vrsta saradnje između Republike Srpske i Srbije smatra se ključnom za jačanje regionalne stabilnosti i unapređenje ekonomskih i političkih odnosa između dva entiteta.
Ove izjave i sastanci reflektuju trenutnu političku klimu u Bosni i Hercegovini, koja je opterećena brojnim izazovima, uključujući unutrašnje tenzije i nesuglasice između različitih etničkih grupa. Dodikova retorika prema Šmitu i insistiranje na jačanju veza sa Srbijom ukazuju na njegovu strategiju jačanja pozicije Republike Srpske unutar složenog političkog sistema BiH, kao i na potrebu za redefinisanjem odnosa sa međunarodnom zajednicom.
U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će doći do promena u načinu na koji se upravlja Bosnom i Hercegovinom, kao i do kakvih će sve promena doći unutar same Republike Srpske. Dodikova ambicija da preuzme aktivniju ulogu u regionalnoj politici i njegovo otvoreno protivljenje Šmitovim odlukama signaliziraju da će političke tenzije nastaviti da se zaoštravaju u narednim mesecima.
