Duško Ivaneža je svedočio na suđenju za ratne zločine u Beogradu, u vezi sa događajima na Petrovačkoj cesti 7. avgusta i Prijedorskoj 8. avgusta 1995. godine, kada je život izgubilo 13 osoba, među kojima četvoro dece, a 24 su ranjena. Okrivljeni su hrvatski piloti Vladimir Mikac, Zdenko Radulj, Željko Jelenić i Danijel Borović, koji su navodno naredili raketiranje civilne kolone Srba koji su bežali zbog vojne operacije „Oluja“.
Ivaneža je ispričao kako je 4. avgusta 1995. godine napad hrvatske vojske na Republiku Srpsku Krajinu počeo. Njegova supruga i tri ćerke su pobegle ka Benkovcu, dok je on krenuo nekoliko sati kasnije. Pronašao ih je u izbegličkoj koloni kod mesta Srba 6. avgusta. Na putu su se sreli sa porodicom Stijelja i odlučili da putuju zajedno.
U trenutku napada, Ivaneža je bio suvozač u „mercedesu 200D“, dok je Mirko Stijelja vozio, a njegov otac Branko sedeo pozadi. Tokom vožnje, avion je iznenada napao njihovu kolonu. Ivaneža je opisao trenutak udarca kada je avion ispalio rakete, a on je izgubio svest. Kada se povratio, našao se u krvi, dok su Branko i Mirko bili teže povređeni. Ivaneža je zadobio povrede na glavi, kao i u levu ruku i rame.
Nakon što je bio ranjen, Ivaneža je napustio automobil i seo na bankinu, gde je opet izgubio svest. Njegova najstarija ćerka Danijela mu je prišla, ali se toga ne seća. Ubrzo su ga prevezli u Petrovac, a zatim helikopterom u bolnicu u Banjaluci, gde su mu izvršene operacije. Kasnije je prebačen u bolnicu u Beogradu, gde je proveo mesec i po dana.
Ivaneža je istakao da u koloni nije bilo vojnih vozila i da je kolona bila dugačka i organizovana u tri trake, svi su se kretali ka istom pravcu. On je naveo da nije video avion, već je samo čuo njegov zvuk. Pored njega, u kamionu su bile i njegove preživele članice porodice, dok je njihova kuma Milica bila povređena.
Pre osam godina, Ivaneža je pozvan u ambasadu Bosne i Hercegovine u Beogradu zbog zločina na Petrovačkoj cesti. Tamo su ga pitali da li zna ko je pilot aviona koji je izveo napad. Rekao je da to ne zna. Obavešten je da je pilot bio Ivica Šišić, ali je naglasio da nema nikakve veze s njim.
Od četvoro pozvanih oštećenih, samo je Ivaneža došao da svedoči na suđenju. Ostali su izostali iz različitih razloga; Jovanka Vuković je hospitalizovana, Jelica Sladojević se nalazi u Nemačkoj, a informacije o Spasi Rajiću nisu dostupne. Svi će biti pozvani na sledeći pretres koji je zakazan za kraj juna.
Ovaj slučaj predstavlja važan deo ratne istorije i svedoči o stradanjima civila tokom ratova na Balkanu. Suđenja za ratne zločine su ključna za proces pomirenja i razumevanja događaja koji su oblikovali savremenu istoriju regiona. Svedoci poput Ivaneže igraju značajnu ulogu u dokumentovanju tih tragičnih događaja, omogućavajući da se glasovi žrtava čuju i da se pravda potraži.
Suđenja poput ovog takođe ukazuju na potrebu za odgovornošću i pravdom, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih zločina u budućnosti. Svedoci su često suočeni s emotivnim i psihološkim posledicama svojih iskustava, zbog čega je važno pružiti im podršku tokom i nakon pravnih procesa. Ova suđenja su ne samo pravna, već i moralna pitanja koja se tiču čovečnosti, ljudskih prava i pravde za sve žrtve.
