Nikola Tesla, jedan od najznačajnijih umova u istoriji nauke, ostavio je dubok trag ne samo kroz svoja revolucionarna otkrića već i kroz lične tragedije koje su oblikovale njegov život. U svojoj autobiografiji, Tesla se osvrnuo na trenutak kada je izgubio svoju majku, opisujući taj događaj kao ključan za njegov emocionalni i duhovni razvitak. Ove reči, napisane mnogo godina kasnije, otkrivaju duboku povezanost između njegovih naučnih istraživanja i ličnih gubitaka.
Tesla je bio opsednut proučavanjem prirodnih fenomena, posebno onih koji su se odnosili na električnu energiju i njene manifestacije u prirodi. Tokom jedne od svojih intenzivnih istraživačkih faza, proveo je više od godinu dana pokušavajući da razjasni fenomen koji je nazivao uzemljenim predajnikom. Ova duboka posvećenost radu, međutim, imala je svoju cenu; Tesla je zanemario svoje zdravlje i suočavao se sa ozbiljnim mentalnim i fizičkim iscrpljenjem. Bio je na ivici sloma kada je konačno pao u dubok san, iz kojeg se probudio s jasnim sećanjima na svoje detinjstvo i, što je najvažnije, na svoju majku.
Sećanja na majku postala su centralna tačka njegovih emocionalnih borbi. Kada je primio vest o njenoj smrti, Tesla je bio u Parizu, u trenutku kada su ga obuzeli bol i nemir. Izgubljen u svom radu, nije mogao da se stara o sebi, a vest o smrti njegove majke ga je duboko pogodila. Njegovo emocionalno stanje se pogoršalo, a gubitak je bio toliko snažan da je odlučio napustiti sve svoje obaveze i putovati kući.
Tokom ovog perioda tuge, Tesla je razmišljao o smrti i životu, tragajući za duhovnim značenjem gubitaka. Njegovo istraživanje spiritualizma, koje je započeo tokom boravka u Londonu, postalo je još intenzivnije. Verovao je da bi mogao dobiti znak od svoje majke, da bi se uverio da je u miru. Nažalost, njegovi pokušaji da razjasni misteriju zagrobnog života rezultirali su samo jednim snažnim iskustvom: priviđenjem svoje majke koje je doživeo u trenutku kada je bio iscrpljen i na ivici nesvesti.
Ovo priviđenje, koje je opisao kao oblak sa anđeoskim figurama, ostavilo je snažan utisak na Teslu. On je verovao da je to bio znak njegove majke, koji mu je potvrdio njenu smrt. Ova iskustva duboko su ga potresla i oblikovala njegov pogled na život i smrt. Tesla je bio svestan da je njegova majka posedovala izuzetnu intuiciju, što ga je navelo na razmišljanje o dubljim pitanjima postojanja.
Nakon gubitka, Tesla je pronašao utehu u manastiru Gomirje, gde je njegov ujak, arhimandrit Petar, bio zadužen. Ovaj manastir, koji je kroz istoriju bio kulturni i duhovni centar Srba, pružio mu je mir i priliku za refleksiju. Tokom svog boravka, Tesla je provodio vreme u prirodi, razmišljajući o svojim istraživanjima i planovima za budućnost. Ove šetnje su mu omogućile da se ponovo poveže sa svojim unutrašnjim bićem, a razgovori sa ujakom nudili su mu duhovnu utehu.
Kroz ovaj proces, Tesla je počeo ponovo da pronalazi mir u svom životu, pripremajući se za povratak u svet nauke. Njegova iskustva u manastiru i duboka introspekcija pomogla su mu da prevaziđe bol gubitka i da se vrati svojim istraživačkim poduhvatima s obnovljenom snagom i energijom. Tesla je nastavio da doprinosi čovečanstvu kroz svoja otkrića, zadržavajući se na idejama koje su oblikovale njegovu viziju sveta.
Iako je Tesla bio jedan od najgenijalnijih umova svog vremena, njegovi lični gubici i borbe podsećaju nas na ljudsku stranu velikih naučnika. Njegova sposobnost da prevaziđe tugu i pronađe nov smisao u životu i radu ostaje inspiracija za mnoge.
