Katarina Đorđević Volf, novinarka i autorka knjige „Čije je vaše dete“, istakla je važnost DNK testiranja očinstva i njegovu ulogu u savremenom društvu. Ona je primetila da je mali broj prijavljenih za DNK test očinstva samo „kap u moru“ sumnjičavih muškaraca. Đorđević Volf naglašava da je ovaj proces veoma delikatan i može imati ozbiljne posledice po porodicu, te da roditelj nije nužno onaj ko je stvorio dete, već onaj ko ga je odgajio.
U razgovoru sa Tanjugom, Đorđević Volf je objasnila da je motiv za pisanje knjige bio da prikaže ljudske drame kroz stvarne priče koje su se dogodile u njenoj okolini. Knjiga je objavljena u saradnji sa Oliverom Stojkovićem, šefom DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu, koji je odabrao zanimljive i emotivne slučajeve iz svoje prakse. „Najveća vrednost knjige je što su svi slučajevi, osim poslednje priče, istiniti“, dodala je Đorđević Volf.
Prema njenim rečima, čitalac će u knjizi otkriti kako neki muškarci nikada nisu razmišljali o mogućnosti da su očevi još nekom detetu osim onih koje su dobili u braku. Odluka o DNK testiranju, kako naglašava, ne donosi se lako, jer može ozbiljno uzdrmati porodične odnose. „Odgovor ‘da’ ili ‘ne’ može izazvati zemljotres u najmanje tri porodice“, rekla je ona.
Đorđević Volf ističe da se kod nas često ne postavljaju pitanja o broju dece koje muškarci imaju, jer su podaci često nepouzdani. Međutim, nedavni popis stanovništva je prvi put postavio ovo pitanje, što je od velikog značaja za demografske studije. U razgovorima sa psiholozima, saznala je da se tema očinstva često pojavljuje u psihološkim ordinacijama, a mnogi očevi sumnjaju u očinstvo.
U knjizi su zaštićeni identiteti svih osoba, a Đorđević Volf navodi zanimljive priče, poput one o ženi koja je bila u vezi sa trojicom muškaraca i nije znala ko je otac njenog deteta. Takođe, ona pominje i slučaj poznatog muškarca koji je ubijen, a čija je partnerka želela da ga upiše kao oca svog deteta, što je tražilo dodatne pravne procese.
Jedna od najdramatičnijih priča iz knjige govori o oženjenom muškarcu koji je vanbračno dobio dete sa svojom sekretaricom. Kada su rezultati DNK analize stigli, njegova supruga ih je otkrila, što je dovelo do razvoda. Đorđević Volf napominje da se ovakvi slučajevi ne mogu lako zaboraviti i da često menjaju životne puteve svih uključenih.
Knjiga takođe istražuje kako saznanje o očinstvu može promeniti emotivni odnos prema detetu, partneru i porodici. Đorđević Volf naglašava da je važno pre nego što se odlučite na DNK analizu, razgovarati sa stručnjakom kako biste se pripremili na potencijalne posledice. „Nije svako znanje lepše od neznanja“, zaključila je ona.
Na kraju, Đorđević Volf se osvrće na stanje u Srbiji, gde mnogi muškarci nakon razvoda smatraju da su izgubili svoj roditeljski status, što se odražava na plaćanje alimentacije. Ona se nada da će predloženi Alimentacioni fond promeniti ovu svest, ali izražava zabrinutost da će promene biti spore. Kroz svoje istraživanje i razgovore, Đorđević Volf želi da podstakne društvo da više razmišlja o ovim važnim pitanjima i da preispita svoje stavove o očinstvu i porodici.
