Na Brionima, tokom letnjeg odmora, Jovanka Broz je došla do jednog od partijskih funkcionera sa ogorčenjem zbog Pepce Kardelj. U razgovoru je izložila svoje nezadovoljstvo i tvrdila da je Pepca širila intrige o njoj, predstavljajući je kao običnu kućnu pomoćnicu. Jovanka je insistirala na formiranju partijske komisije kako bi se raspravilo o ovom pitanju, što je funkcionera naljutilo. On nije stao na stranu ni jedne od strana, već je pokušao da smiri situaciju predlažući razgovor, ali je Jovanka napustila njegovu prisutnost u besu.
S obzirom na to da je među partijskim rukovodiocima bilo mnogo intriga, funkcioner je često bio u situaciji da se nalazi između Tita i Jovanke. Dok je Tito pokušavao da ostane objektivan, Jovanka je često pravila probleme, što je opterećivalo odnose unutar partije i sa stranim predstavnicima. U jednom trenutku, funkcioner je morao da uverava Tita da nije mudro povlačiti Mićunovića iz Vašingtona zbog ponašanja njegove supruge prema Jovanki.
Slične situacije su se dešavale i sa Cvijetinom Mijatovićem, ambasadorom u Moskvi, čija je supruga bila predmet kritika. Iako je funkcioner verovao da su te optužbe nerealne, morao je da razgovara sa Mijatovićem kako bi izbegao dalje nesporazume. Sve ovo je ukazivalo na složenu dinamiku među suprugama partijskih funkcionera, koje su imale različite ambicije i uticaje.
Jedna od supruga, za koju se tvrdilo da ima vidovnjačke sposobnosti, ukazala je na kuću u kojoj je živeo funkcioner, govoreći da odatle potiče zlo. Ova situacija je dodatno komplikujući odnose među suprugama i dovela do širenja intriga.
U međuvremenu, Kardelj je bio uključen u kontroverzu oko ozvučavanja i prisluškivanja, što je dodatno potaklo sumnje i teorije zavere među članovima partije. Kardelj je tražio ozvučavanje svog kabineta radi snimanja razgovora sa strancima, što je funkcioner odbio smatrajući to nepotrebnim. Ova odluka je izazvala dodatne tenzije u partijskim krugovima.
Međutim, najnovija intriga koja je potresla Brione bila je vezana za fizički napad na Kardelja. Priča o tome da je funkcioner pucao na Kardelja izazvala je veliku pažnju, ali je istina bila drugačija. Incident se dogodio tokom lova, kada je drugi član, Jovan Veselinov – Žarko, nenamerno ranio Kardelja. Ova situacija je bila iskorišćena za širenje lažnih informacija koje su trebale da diskredituju funkcionera.
U isto vreme, neki članovi partije su javno izražavali sramotu zbog svog srpskog porekla, što je dodatno kompliciralo odnose unutar partije. Ova situacija je ukazivala na duboke podela i sukobe koji su se javljali unutar partije, kao i na to kako su pojedinci koristili laži i intrige kako bi ostvarili svoje političke ciljeve.
Sve ove intrige, sukobi i optužbe ukazivali su na složenu i nestabilnu situaciju unutar tadašnjeg političkog sistema, gde su lične ambicije često stavljane ispred zajedničkih interesa. U tom kontekstu, funkcioner je shvatio da je istina postala oružje koje se koristi za političke igre, dok je moral postajao sve manje važan faktor u ovom procesu. Kako su se političke borbe nastavile, tako su se i intrige i optužbe umnožavale, ostavljajući za sobom haos i nesigurnost u redovima partije.
