Džordž Kluni, poznati američki glumac i reditelj, nedavno je izneo svoje mišljenje o kontroverznoj izjavi predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, koja se odnosila na uvođenje carine od 100 odsto na filmove proizvedene u inostranstvu. Tokom godišnje dodele nagrada Albis u Londonu, koju je Kluni organizovao sa svojom suprugom Amal, on je naglasio da takva mera nije pravi način da se reši problem gubitka radnih mesta u filmskoj industriji u Kaliforniji.
Prema Kluniju, problem gubitka radnih mesta u Kaliforniji jeste ozbiljan, ali ga ne uzrokuje samo konkurencija iz inostranstva. On smatra da su glavni uzroci nedostatak poreskih podsticaja i povlastica koje pružaju druge države, poput Njujorka, Luizijane i Nju Džerzija. Ove države su uvele različite stimulativne mere koje privlače filmske produkcije, što može dovesti do smanjenja broja poslova u Kaliforniji.
Kluni je istakao da bi rešenje moglo biti uvođenje federalnog podsticaja koji bi bio u skladu sa programima koje nude druge države. Takva mera bi, prema njegovim rečima, mogla značajno pomoći u očuvanju filmske industrije u Kaliforniji i zadržavanju radnih mesta. On je naglasio da je važno da se obezbede povoljniji uslovi za snimanje filmova kako bi se privukli producenti i timovi.
Ova izjava Džordža Klunija dolazi u trenutku kada se filmska industrija suočava sa velikim izazovima, uključujući i promene u načinima produkcije i distribucije filmova. Povećana konkurencija iz inostranstva, kao i razvoj tehnologije koji omogućava snimanje filmova na različitim mestima, dodatno komplikuju situaciju. Kluni je naglasio da, umesto da se fokusira na uvođenje carina, vlasti treba da razmotre kako da poboljšaju uslove za rad u filmskoj industriji.
Njegova izjava takođe podseća na širu diskusiju o globalizaciji i njenim uticajem na lokalne ekonomije. Mnogi stručnjaci smatraju da bi države trebalo da razvijaju strategije koje će im omogućiti da se takmiče na globalnom tržištu, umesto da se oslanjaju na protekcionističke mere koje mogu imati dugoročne negativne posledice.
U ovom kontekstu, Kluni se zalaže za jačanje saradnje između federalne i državnih vlasti u cilju stvaranja povoljnijeg okruženja za filmsku industriju. On veruje da bi zajednički napori mogli dovesti do jačanja Kalifornije kao centra filmske produkcije, što bi na kraju koristilo i lokalnim radnicima i ekonomiji.
Osim toga, Kluni je poznat po svom angažmanu u oblasti ljudskih prava i humanitarnih akcija. Dodela nagrada Albis, koju je organizovao, ima za cilj da prepozna i nagradi globalne borce za ljudska prava. Ova manifestacija takođe služi kao platforma za podizanje svesti o važnosti zaštite ljudskih prava širom sveta.
U zaključku, izjava Džordža Klunija o carinama na filmove proizvedene u inostranstvu otvara važnu diskusiju o izazovima sa kojima se suočava filmska industrija u Kaliforniji. Umesto zaštitničkih mera, Kluni se zalaže za stvaranje stimulativnog okruženja koje bi moglo privući producente i zadržati radna mesta. Ovaj pristup može pomoći ne samo filmskoj industriji, već i širem gospodarstvu Kalifornije. Njegova predanost ljudskim pravima i angažman u društvenim pitanjima dodatno osvetljavaju njegovu ulogu kao javne ličnosti koja teži pozitivnim promenama u društvu.
