Američki zvaničnici su pripremili niz strategija za predsednika SAD Donalda Trampa, kako bi se povećao ekonomski pritisak na Rusiju, usled sporog odgovora ruskog predsednika Vladimira Putina na pozive za prekid rata u Ukrajini. Prema izvorima Blumberga, zvaničnici su govorili pod uslovom anonimnosti, naglašavajući da Tramp još uvek nije doneo konačnu odluku, s obzirom na to da se diplomatski napori nastavljaju.
Izvori su odbili da detaljno iznesu opcije koje su razmatrane, ukazujući da je konačna odluka isključivo u rukama američkog lidera. Ukrajina i njeni saveznici pozivaju Sjedinjene Američke Države da pojačaju pritisak na Moskvu, uključujući stroža ograničenja na izvoz energije i naftnih prihoda, kako bi primorali Putina na prekid vatre prema Trampovim uslovima.
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija već su uvele bez presedana nivo sankcija Moskvi od njene invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, međutim, te mere nisu uspele da primoraju Putina da obustavi vojne operacije. Pitanja o budućim koracima mogu biti dodatno komplikovana iznenadnim povlačenjem Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost, Majka Volca, kao i imenovanjem Marka Rubija za privremenog državnog sekretara.
Ovo novo rukovodstvo moglo bi pojednostaviti američku strategiju, s obzirom na to da bi Rubi mogao da objedinjuje različite pristupe prema Ukrajini, koji su do sada bili vođeni različitim idejama. Među njima je i Trampov izaslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof, koji se smatra sklonijim stavu Rusije.
Republikanski senator Lindzi Grejem, ključni Trampov saveznik, izjavio je da je dobio podršku od 72 kolege za predlog zakona o uvođenju novih „razornih“ sankcija Rusiji, ukoliko Putin ne pristane na pregovore o okončanju rata. Portparolka Bele kuće, Kerolajn Levit, je dodala da Tramp teži postizanju trajnog prekida vatre kako bi se zaustavilo krvoproliće, u svetlu Putinovih najava o mogućem kratkotrajnom prekidu vatre.
Međutim, Moskva je odbila zahteve SAD za trajnim prekidom vatre, dok je Putin zadržao maksimalističke stavove, tražeći kontrolu nad četiri ukrajinska regiona koja nisu potpuno okupirana. U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se obavezao da će Sjedinjenim Američkim Državama dodeliti deo budućih prihoda od resursa, kako bi održao Trampovu podršku i podržao pozive na bezuslovno primirje od najmanje 30 dana.
Potpredsednik SAD, Džej Di Vens, izjavio je da je Tramp uspeo da pokrene proces, ali da je na Kijevu i Moskvi da se dogovore. Tramp, koji želi da okonča rat i pokrene širi preobražaj ekonomskih odnosa između SAD i Rusije, ranije je zapretio sankcijama Moskvi ukoliko se Putin ne uključi ozbiljno u mirovne pregovore.
Jedan od predloga koji je podeljen sa evropskim saveznicima prošlog meseca uključuje spremnost SAD da priznaju rusku kontrolu nad Krimom, poluostrvom koje je Putin anektirao 2014. godine. Sporazum bi zamrznuo sukob uglavnom duž postojećih linija fronta, omogućavajući Rusiji da zadrži kontrolu nad delovima ostala četiri ukrajinska regiona.
Kijevske težnje ka pridruživanju NATO-u bi bile uklonjene sa dnevnog reda, a sankcije Rusiji bi na kraju bile ukinute, uz obezbeđivanje sigurnosnih garancija za Ukrajinu, kako bi se garantovalo da će svi sporazumi biti poštovani. Trampova administracija takođe traži da Moskva vrati Ukrajini nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi, koju je zauzela na početku rata. Ova elektrana bi potom prešla pod kontrolu SAD i snabdevala energijom obe strane, zaključuje američka agencija.
