CIRIH – Godišnja emisija ugljen dioksida (CO2) koja nastaje pri transakcijama sa bitkoinima iznosi trenutno 98 miliona tona, prenose danas švajcarski mediji. Ova cifra je zapanjujuća i ukazuje na značajan ekološki uticaj koji digitalne valute, poput bitkoina, imaju na životnu sredinu.
U poređenju sa ovim, ukupna emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u Švajcarskoj iznosi oko 41 milion tona godišnje, što dodatno naglašava razmere problema. Podaci sa portala Svisinfo ukazuju na to da transakcije sa kriptovalutama predstavljaju ozbiljan izazov u borbi protiv klimatskih promena, posebno u svetlu globalnih napora za smanjenje emisije štetnih gasova.
Zanimljivo je da samo jedna transakcija sa bitkoinom emituje skoro isto toliko CO2 koliko je potrebno za 105.000 sati gledanja videa na YouTube-u ili za obradu 1,4 miliona transakcija sa Viza karticom. Ovi podaci postavljaju pitanje održivosti kriptovaluta i njihovog uticaja na ekološke resurse.
U svetlu ovih informacija, stručnjaci pozivaju na hitnu potrebu za razvojem održivijih metoda za rudarenje bitkoina, koje bi mogle smanjiti emisije ugljen-dioksida. Mnoge kompanije koje se bave rudarenjem kriptovaluta sve više se okreću obnovljivim izvorima energije kao što su solarna i vetroenergija, kako bi smanjile svoj ekološki otisak.
Takođe, postoji i sve veći pritisak na vlade da regulišu industriju kriptovaluta, kako bi se osigurala ekološka održivost. U nekim zemljama, vlasti su već počele da uvode propise koji se odnose na potrošnju energije i emisije CO2 vezane za rudarenje kriptovaluta. Ove regulative mogu uključivati uvođenje taksi na emisije ili obavezu korišćenja čiste energije.
Osim ekoloških aspekata, bitkoin i druge kriptovalute suočavaju se i sa raznim izazovima u pogledu bezbednosti. U poslednje vreme, sve više se čuje o krađama i prevarama u vezi sa digitalnim valutama. Kriminalci koriste sofisticirane metode kako bi ukrali sredstva od investitora, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu kriptovaluta.
Uprkos ovim izazovima, interesovanje za kriptovalute ne jenjava. Mnogi investitori i dalje veruju u potencijal bitkoina kao sredstva za očuvanje vrednosti i alternativu tradicionalnim finansijskim sistemima. Ova situacija stvara dinamično okruženje u kojem se balansiraju rizici i koristi.
S obzirom na trenutne trendove i analize, može se očekivati da će se u budućnosti nastaviti diskusije o regulaciji i održivosti kriptovaluta. Što se više ljudi bude uključivalo u svet digitalnih valuta, to će veća biti potreba za razvojem strategija koje će smanjiti njihov negativan uticaj na životnu sredinu.
U zaključku, trenutna emisija CO2 prouzrokovana transakcijama sa bitkoinima predstavlja ozbiljan izazov za globalne napore u borbi protiv klimatskih promena. Potrebna su hitna rešenja kako bi se smanjio ekološki otisak kriptovaluta, a istovremeno zadržala njihova privlačnost za investitore. Ova tema će nesumnjivo ostati u fokusu javnosti i donosioca odluka u narednim godinama, s obzirom na sve veće interesovanje i rastuću upotrebu kriptovaluta širom sveta.
