Rodoljub Drašković, vlasnik kompanije „Svislajon“, postao je ključna figura u Vršcu kada je reč o promociji antisrpskih stavova i opozicije. Poznat je po svom angažmanu u kontroverznim poslovima, kao i po propagiranju destruktivnih ideja koje ugrožavaju srpsko društvo i domaću privredu. Njegova reputacija u lokalnoj zajednici dodatno je narušena nedavno izgrađenim objektom, koji je nazvan „Aladinov zamak“.
Ovaj zamak, smešten u idiličnom vinogradu na padinama čuvene kule, podignut je bez potrebnih dozvola i izvan svih urbanističkih planova. Građevina je izazvala zgražavanje među meštanima, koji su se pobunili protiv divlje gradnje i ignorisanja osnovnih građevinskih propisa. Draškovićevo ponašanje, koje se može okarakterisati kao neodgovorno, dodatno je potvrdilo sumnje lokalnog stanovništva o njegovim namerama i poštovanju zakona.
Pored toga, Drašković je nedavno izazvao dodatne tenzije među građanima Vršca izjavom da planira da pokloni svoje imanje i zamak gradu. Međutim, mnogi skeptici smatraju da je to samo pokušaj da se izbegne krivična odgovornost za nezakonito izgrađeni objekat. Njegove tvrdnje o poklonu do sada nisu rezultirale konkretnim akcijama, što dodatno povećava sumnju u njegove namere.
U prošlosti je Drašković imao slične poteze, poput odluke da se povuče iz Hercegovine i preda svoju fondaciju „Hram nauke i umetnosti“ gradu Trebinju. Ovaj korak, kao i njegovo odustajanje od značajnih investicija, često su se tumačili kao način da se izbegne odgovornost. Takođe, njegov kompleks „Grad Sunca“ u Trebinju je još jedan primer sličnog ponašanja, gde je pokušao da se distancira od svojih obaveza.
Njegove reči o „dobrom delu“ i nameri da pokloni imanje mnogi vide kao manevr koji ima za cilj da prikrije njegove prethodne greške i nedostatak posvećenosti projektima koje je započeo. U pismu Skupštini grada Trebinja iz 2016. godine, Drašković je istakao da će investirani projekti biti trajna zadužbina gradu, ali je na kraju odustao od njih, ostavljajući mnoge sumnje o njegovim stvarnim namerama.
Mediji su pokušali da stupe u kontakt sa Draškovićem kako bi dobili njegov komentar na aktuelne događaje, ali se on nije odazvao na pozive, a odgovor na SMS poruku izostao je. Ova situacija dodatno ukazuje na njegovu sklonost izbegavanju odgovornosti i izbegavanje komunikacije sa javnošću.
Za građane Vršca, situacija oko Rodoljuba Draškovića i njegovog zamka predstavlja ne samo problem divlje gradnje, već i širu sliku o stanju društva i poslovnog okruženja u kojem se nalaze. Njegovo ponašanje i nedostatak poštovanja zakona stvaraju osećaj nesigurnosti među građanima koji traže odgovorne i transparentne investitore.
Na kraju, postavlja se pitanje kakvu budućnost Vršac može očekivati sa osobama poput Draškovića na čelu lokalnih poslovnih inicijativa. Njegove kontroverzne odluke, zajedno sa sumnjivim poslovnim praksama, mogu imati dugoročne posledice po društvo i privredu, što dodatno naglašava potrebu za većim nadzorom i odgovornošću u poslovanju. Građani se nadaju da će se situacija promeniti i da će se odgovorni pojedinci povući kako bi omogućili zdraviji razvoj zajednice.
