Prema navodima britanskog analitičara Aleksa Tomsona, Amerika i NATO su 1999. godine razmatrali plan o napadu na ruske snage koje su se nalazile oko prištinskog aerodroma „Slatina“, što je potencijalno moglo izazvati treći svetski rat. General Vesli Klark, tadašnji komandant savezničkih snaga Alijanse u Evropi, bio je ključni zagovornik ovog plana. Tomson je izneo ove tvrdnje u emisiji 21wire TV, naglašavajući da je situacija bila izuzetno napeta i da je sukob bio izbegnut samo zahvaljujući odlučnosti britanskog general-pukovnika Majka Džeksona.
Klark je bio uveren da Rusi, predvođeni Borisom Jeljcinom, planiraju da pojačaju svoje snage u regionu. Prema njegovim rečima, posedovao je dokaze o tom planu, što je Džeksonu naložio da opkoli aerodrom „Slatina“. Međutim, Džekson se energično usprotivio toj ideji, ističući da bi takva akcija mogla dovesti do sukoba nezapamćenih razmera.
„Klarku smo predstavili sve naše izveštaje iz obaveštajnih izvora, koji su pokazali da Rusi nisu imali kapacitet za takvu akciju. Ipak, on je ili nije slušao ili nije bio ubeđen u to“, izjavio je Džekson, podsećajući na napetosti koje su se razvijale tokom tih dana. Njegova pretnja ostavkom dodatno je ilustrirala ozbiljnost situacije i potencijalne posledice koje bi imala na NATO.
Džekson je bio najodlikovaniji general posle Drugog svetskog rata, a njegovo eventualno povlačenje bi izazvalo veliki skandal unutar NATO-a. Iako nije jasno da li je Klark odustao od akcije zbog Džeksonove pretnje, Tomson smatra da je ta situacija bila najopasnija u novijoj istoriji, što je moglo dovesti do globalnog sukoba.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, takođe je potvrdio da su Klarkovi zahtevi za zauzimanje aerodroma „Slatina“, čak i po cenu sukoba, bili realni. Drecun je istakao da je ruska vojska stigla na aerodrom u trenutku kada su Englezi planirali da ga zauzmu, što je dodatno otežalo situaciju.
General Leonid Ivašov, ruski vojni stručnjak, rekao je da su ruske snage tajno zauzele aerodrom „Slatina“ i da su samo Jeljcin i Milošević bili svesni te operacije. Prema njegovim rečima, NATO se zapravo plašio ruskih snaga i Vojske Jugoslavije, koja bi se pridružila Rusiji u slučaju sukoba.
Vesli Klark, koji je komandovao NATO operacijom „Saveznička snaga“ tokom rata na Kosovu, bio je kontroverzna figura i često je bio kritikovan zbog svojih stavova i postupaka. Njegovo nasleđe na Balkanu je i dalje predmet rasprave, a mnogi smatraju da su njegovi postupci doprineli eskalaciji konflikta.
Ova situacija ostaje važna lekcija o opasnostima vojne intervencije i potrebom za dijalogom kako bi se izbegle katastrofalne posledice globalnog sukoba.
