Brojni propusti u vezi sa akreditacijama visokoškolskih ustanova (VŠU) i studijskih programa, kao i sa dozvolama za rad ovih ustanova, dovode do neefikasnosti u radu Nacionalnog akreditacionog tela i Ministarstva prosvete, pokazuje Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Akreditacija visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji“, koji je danas objavila Državna revizorska institucija (DRI).
Revizijom je utvrđeno da pojedine ponovne akreditacije VŠU i studijskih programa nisu blagovremeno sprovedene, odnosno pre isteka važeće akreditacije, saopštila je DRI. Neblagovremene ponovne akreditacije određenih VŠU dovele su do nepovezanih akreditacionih ciklusa, čime je ugrožena validnost svih studijskih programa koji se realizuju u okviru tih ustanova.
U saopštenju se navodi da se akreditacija VŠU sprovodi redovno, u roku od sedam godina, a može i ranije, na zahtev VŠU. Postupak ponovne akreditacije VŠU uređen je Zakonom o visokom obrazovanju, tako da obezbedi da uzastopni akreditacioni ciklusi budu povezani, odnosno da između dve uzastopne akreditacije VŠU ne postoji period u kojem visokoškolska ustanova nije bila akreditovana.
Oko trećine, od 149 akreditovanih visokoškolskih ustanova koje su prošle ponovnu akreditaciju VŠU, nema povezane akreditacione cikluse. Periodi između dva akreditaciona ciklusa trajali su od nekoliko dana pa do dve i po godine. Određene VŠU upisivale su nove studente na studijske programe za koje nisu imale važeće akreditacije, jer nije blagovremeno sprovedena ponovna akreditacija tih studijskih programa.
Ministarstvo prosvete nije uspostavilo evidenciju izdatih dozvola za rad VŠU, što otežava njihovo praćenje i dovodi do određenih propusta u radu. Revizori su utvrdili i da nije uspostavljen sistem za praćenje sprovođenja postupaka i rezultata samovrednovanja kvaliteta VŠU i studijskih programa, zbog čega nisu bili u mogućnosti da ocene u kojoj meri VŠU sprovode postupke samovrednovanja.
Izveštaj DRI ukazuje na ozbiljne nedostatke u sistemu akreditacije u Srbiji, koji imaju dalekosežne posledice po kvalitet obrazovanja. Akreditacija je ključna za obezbeđivanje standarda u obrazovanju, a njeni propusti mogu uticati na studentske diplome i njihove buduće mogućnosti zapošljavanja.
Revizija je otkrila da su mnoge visokoškolske institucije započele nove studijske programe bez prethodne akreditacije, što dodatno komplikuje situaciju. Ova praksa može izazvati ozbiljne pravne posledice, kako za samoustanove, tako i za studente koji mogu biti dovedeni u situaciju da završe programe koji nisu legitimni.
Ministarstvo prosvete je pod pritiskom da hitno reši ove probleme i uspostavi efikasniji sistem praćenja i akreditacije. U međuvremenu, studenti i roditelji su zabrinuti zbog budućnosti obrazovanja u Srbiji. Mnogi se pitaju kako će ovi problemi uticati na njihov izbor visokoškolskih ustanova i programa, kao i na kvalitet obrazovanja koji će primiti.
U svetlu ovih otkrića, poziva se na transparentnost i odgovornost u radu svih nadležnih institucija. Revizori su naglasili potrebu za unapređenjem procedura i pravila kako bi se osiguralo da svaka visokoškolska ustanova ima važeću akreditaciju pre nego što započne sa upisom novih studenata.
S obzirom na trenutnu situaciju, budućnost visokoškolskog obrazovanja u Srbiji zavisi od brzih i efikasnih reformi u sistemu akreditacije. Bez njih, integritet i kvalitet obrazovanja može biti ozbiljno ugrožen, što bi moglo imati dugoročne posledice za celokupno društvo.
Ova situacija zahteva hitnu reakciju i saradnju između svih aktera u obrazovanju, kako bi se obezbedila stabilnost i pouzdanost visokoškolskih ustanova u Srbiji. Samo kroz zajednički rad i posvećenost standardima kvaliteta, moguće je osigurati da srpski studenti dobiju obrazovanje koje zaslužuju.
