Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, istakla je da će 2026. godina biti ključna za srpsku energetiku, posebno u vezi sa radom Naftne industrije Srbije (NIS). Ona je naglasila da će rad Rafinerije biti jedan od osnovnih uslova u pregovorima o prodaji ruskog udela u NIS-u, koji se vodi sa potencijalnim kupcima, uključujući mađarski MOL.
Đedović Handanović je izjavila da su razgovori sa MOL-om nastavljeni, uprkos kritikama koje sugeriraju da ovaj partner možda nije najprikladniji, s obzirom na to da je MOL zatvorio rafineriju nakon preuzimanja hrvatske kompanije INA. Ona je naglasila da je jedan od osnovnih uslova za prodaju NIS-a nastavak rada Rafinerije, što je i zahtev američke vlade.
Krajem prošle godine, NIS je dobio licencu od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) koja im omogućava nastavak rada do 23. januara, a pregovori o prodaji ruskog udela u NIS-u su produženi do 24. marta. Đedović Handanović je dodala da je za pokretanje prerade nafte u Rafineriji potrebno najmanje dve nedelje, dok trenutne zalihe omogućavaju nesmetano snabdevanje do 20-25. januara.
Ministarka je naglasila da je kontinuitet rada NIS-a od vitalnog značaja za srpsku ekonomiju i BDP, te da je dizel najvažniji naftni derivat u zemlji. Ona je pohvalila građane za poverenje u državu, ističući da nije bilo nestašica goriva, zahvaljujući odgovornom ponašanju i povećanju rezervi naftnih derivata u protekle tri godine.
Srbija se opredelila da neće nacionalizovati rusku imovinu, naglašavajući da želi da investitori znaju da će njihova ulaganja biti sigurna. Đedović Handanović je ukazala na značaj stabilnosti i sigurnosti u energetskoj politici, ističući da je budžet za 2026. godinu obezbedio sredstva za nepredviđene situacije u ovom sektoru.
Ona je dodala da Srbija dnevno troši između 5.500 i 6.000 tona dizela, kao i od 1.300 do 1.500 tona benzina, u zavisnosti od meseca i nedelje. Ministarka je naglasila da su naftne kompanije povećale svoje uvozne kapacitete, što je rezultiralo značajnim porastom uvoza.
Đedović Handanović je takođe govorila o izgradnji naftovoda od Srbije do Mađarske, navodeći da će radovi započeti polovinom 2026. godine. Ova investicija je od nacionalnog značaja, a očekuje se da će radovi trajati oko godinu i po dana. Takođe, planira se izgradnja produktovoda koji će pratiti naftovod, omogućavajući direktan transport naftnih derivata.
Ministarka je najavila i izgradnju gasnog interkonektora sa Rumunijom, koji će započeti 2026. godine, uz mogućnost proširenja gasovoda do Beograda i Banatskog dvora. Srbija je postigla dogovor o produženju ugovora o snabdevanju ruskim gasom do 31. marta 2026. godine, što će omogućiti povoljne cene gasa za građane.
Srbija nastavlja da diversifikuje svoje izvore snabdevanja gasom, a Đedović Handanović je naglasila da se projekti povezivanja sa Bugarskom, Rumunijom i Severnom Makedonijom razvijaju kako bi se obezbedile dodatne količine gasa.
Govoreći o projektu izgradnje hidroelektrane Bistrica, ministarka je istakla da će prvi pripremni radovi početi tokom 2026. godine, uz saradnju sa japanskom agencijom za razvoj. Takođe, očekuje se da će radovi na hidroelektrani Đerdap 3 započeti nakon potpisivanja sporazuma sa rumunskom vladom.
Đedović Handanović je zaključila da je Srbija u dobrom položaju da obezbedi sigurnu energetsku budućnost, zahvaljujući dobroj pripremljenosti i povjerenju građana u državne institucije.
