Cena gasa u Evropi je u sredu dostigla nivo od 1.713 dolara za hiljadu kubnih metara, prvi put od decembra 2021. godine, pokazuju podaci sa londonske berze „ICE“. Ovaj rast predstavlja povećanje od 22,5 odsto u odnosu na prethodni dan, kada je trgovanje završeno na nivou od 1.418 dolara. Ova nagla promena u ceni gasa dolazi u kontekstu teške političke situacije koja se odvija u Ukrajini, kao i predstojećih hladnijih dana u Evropi.
Uprkos tome što su brojni evropski lideri uveli sankcije Rusiji nakon što je predsednik Vladimir Putin 24. februara pokrenuo specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, tržišna situacija se ne smiruje. Sankcije su se odnosile na različite pravne i fizičke ličnosti iz Rusije, što je dodatno uticalo na globalnu energetsku stabilnost. Osim toga, smanjenje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, posebno vetrogeneracije, dodatno je opteretilo tržište.
U Azijsko-pacifičkoj regiji, akcije su takođe beležile pad, što se može povezati sa istim sankcijama i globalnom ekonomskom nesigurnošću. Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće probleme u snabdevanju energijom, a mnoge zemlje se suočavaju sa izazovima u održavanju stabilnosti svojih tržišta i ekonomija.
U Srbiji, koja se pozicionira kao jedina neutralna zemlja u ovom konfliktu, avio-kompanija Air Serbia ostaje jedini most koji povezuje Moskvu sa ostatkom Evrope. Ova situacija stvara jedinstvene okolnosti za Srbiju, koja se trudi da zadrži balans između svojih ekonomskih interesa i političkih pritisaka sa Zapada.
Osim trenutne situacije sa gasom, u Srbiji se pojavila vest o državnom programu koji omogućava porodicama da dobiju do 20.000 evra za kupovinu stana po osnovu rođenja deteta. Ovi uslovi su nedavno objavljeni i očekuje se da će dodatno stimulisati tržište nekretnina, kao i demografsku obnovu u zemlji. Ovaj program je deo šire strategije vlade da se poveća natalitet i poboljša životni standard mladih porodica.
Na globalnom nivou, rast cena gasa se takođe može povezati sa povećanjem cena nafte, koja je dostigla najviši nivo od juna 2014. godine. Ova situacija dodatno komplikuje ekonomske prognoze, jer se mnoge zemlje suočavaju sa inflacijom i rastućim troškovima života. Ekonomisti upozoravaju da bi nastavak ovakvih trendova mogao imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju, posebno u zemljama koje su zavisne od uvoza energenata.
Kako se situacija razvija, analitičari prate tržišne trendove i pokušavaju da predviđaju buduće promene u cenama energenata. Očekuje se da će sa dolaskom hladnijih meseci u Evropi, potražnja za gasom rasti, što bi moglo dodatno povisiti cene. U međuvremenu, evropske vlade se suočavaju sa izazovima u pokušaju da diversifikuju svoje izvore snabdevanja energijom, kako bi smanjile zavisnost od ruskih resursa.
U ovim turbulentnim vremenima, važno je pratiti globalne i lokalne ekonomske trendove, kao i njihovo međusobno delovanje. S obzirom na sve veće tenzije i ekonomske izazove, pred Srbijom i svetom je složen put ka stabilizaciji i održivu budućnost.
