PODGORICA – Trgovinski deficit Crne Gore za mart 2025. godine prema preliminarnim podacima iznosi 316,9 miliona evra, što predstavlja blagi pad u odnosu na martovski deficit iz 2024. godine koji je iznosio 317,1 milion evra. Ove podatke objavila je crnogorska Uprava za statistiku (Monstat) u svom najnovijem izveštaju, koji pruža uvid u stanje spoljnotrgovinske razmene zemlje.
U aprilu 2025. godine, crnogorski izvoz beleži pad od 6,3 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dostižući vrednost od 50,7 miliona evra. Uvoz je takođe smanjen, i to za 7,1 procenat, sa ukupnom vrednošću od 367,6 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na značajne promene u trgovinskoj bilansi Crne Gore, koja se suočava sa izazovima na tržištu.
U prvih četiri meseca 2025. godine, vrednost spoljnotrgovinske robne razmene Crne Gore porasla je za 2,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dostigavši ukupno 1,5 milijardi evra. U ovom periodu, Crna Gora je izvezla robu u vrednosti od 200,8 miliona evra, dok je ukupna vrednost uvoza iznosila 1,3 milijarde evra. Ovi podaci reflektuju složenost ekonomskih odnosa i zavisnost Crne Gore od stranih tržišta.
Izvoz je u ovom periodu pao za 2 odsto, dok je uvoz zabeležio rast od 3,6 procenata. Ova situacija ukazuje na smanjenje konkurentnosti lokalnih proizvoda na stranom tržištu, dok uvoz raste zbog potražnje za stranim robama. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 15,4 odsto, što je smanjenje u odnosu na isti period prethodne godine kada je iznosila 16,3 odsto. Ovaj pokazatelj ukazuje na sve veću zavisnost Crne Gore od stranih proizvoda.
Analizirajući spoljnotrgovinske partnere, Srbija se pokazala kao najvažniji izvoznik za Crnu Goru, sa izvozom vrednim 50,8 miliona evra. Slede Švajcarska sa 23,9 miliona evra i Bosna i Hercegovina sa 19,5 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na značaj regionalne saradnje i trgovinskih odnosa, koji igraju ključnu ulogu u ekonomiji Crne Gore.
S druge strane, kada je reč o uvozu, Crna Gora najviše uvozi robu iz Srbije, koja ima vrednost od 213,1 miliona evra. Kina se nalazi na drugom mestu sa 170,5 miliona evra, dok je Nemačka na trećem mestu sa 134,6 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na opštu tendenciju porasta uvoza iz zemalja sa razvijenim industrijama, što može imati dugoročne posledice po lokalnu proizvodnju.
U svetlu ovih informacija, ekonomisti ukazuju na potrebu za razvojem lokalne proizvodnje i povećanjem konkurentnosti, kako bi se smanjila zavisnost od stranih proizvoda i poboljšala trgovinska bilansa. Takođe, naglašavaju važnost diversifikacije tržišta i pronalaženja novih partnera za izvoz, kako bi se obezbedila stabilnost i održivost ekonomije Crne Gore.
U zaključku, trenutni podaci o trgovinskom deficitu i spoljnotrgovinskoj razmeni Crne Gore ukazuju na složene izazove sa kojima se zemlja suočava. Smanjenje izvoza i rast uvoza predstavljaju ozbiljan problem, koji zahteva pažnju i akciju od strane vlade i relevantnih institucija. Samo kroz strateške mere i podršku lokalnim proizvođačima može se očekivati poboljšanje ekonomske situacije i dugoročna održivost tržišta.
