Danas se obeležava tačno dve godine od smrti čika Đorđa Mihailovića, legendarnog čuvara srpskog groblja „Zejtinlik“ u Solunu. Preminuo je u 96. godini života, ostavivši za sobom neizbrisiv trag u srcima svih koji su posetili ovo značajno mesto. Njegova posvećenost očuvanju uspomena na srpske vojnike koji su se borili na Solunskom frontu nikada neće biti zaboravljena.
Đorđe Mihailović bio je poznat po tome što je nosio šajkaču, simbol srpskog seljaka i vojnika, koju je smatrao veoma važnom za identitet. Njegova izjava: „Bez šajkače iz kuće nikada nisam izašao“ govori o dubokom poštovanju koje je gajio prema tradiciji i kulturi svog naroda. „Ponosio sam se, i to su cenili svi koji su dolazili na Zejtinlik“, dodao je, ističući kako su posetioci prepoznavali njegovu strast prema očuvanju sećanja na heroje.
Osim što je bio čuvar groblja, Đorđe Mihailović je bio i dobitnik brojnih odlikovanja za svoj rad. Među njima su Orden srpske zastave drugog stepena i Orden Svetog Save prvog stepena, što dovoljno govori o njegovom značaju u očuvanju srpske istorije. Njegova posvećenost nije bila samo simbolična; rad na Zejtinliku zahtevao je mnogo truda i vremena, a Đorđe je to radio sa ljubavlju i strašću.
Rođen kao grčki državljanin, Mihailović je pre tri godine dobio srpsko državljanstvo, čime je dodatno učvrstio svoje veze sa Srbijom. Njegova posvećenost groblju nije bila samo profesionalna, već i emotivna. On je bio most između prošlosti i sadašnjosti, čuvajući uspomenu na oko 8.000 srpskih heroja koji su dali svoje živote tokom Velikog rata.
Zejtinlik, mesto gde počivaju ovi vojnici, postalo je simbol srpskog stradanja i hrabrosti. Tokom bitaka na Solunskom frontu, srpska vojska je ispisala najsvetlije stranice svoje istorije, a Đorđe Mihailović je bio jedan od onih koji su se trudili da te stranice ostanu upamćene. Kada su posetioci dolazili da odaju počast herojima, Đorđe je bio tu da ih dočeka, da podeli priče i da ih podseti na važnost sećanja.
Mihailović je često govorio o važnosti tradicije i identiteta, ističući kako su šajkača i on zauvek povezani. Njegova rečenica: „Kad pođem ja, i ona će sa mnom“ simbolizuje njegovu duboku vezanost za srpske korene i kulturu. Dok su ga posetioci obasipali rečima zahvalnosti, Đorđe je bio skroman, smatrajući da je njegov rad samo deo šireg zadatka očuvanja sećanja na srpske heroje.
Ovaj dan, dve godine nakon njegove smrti, podseća nas na važnost očuvanja istorije i tradicije. Đorđe Mihailović nije bio samo čuvar groblja, već i čuvar srpske duše. Njegova posvećenost, hrabrost i ljubav prema domovini ostavili su neizbrisiv trag u srcima mnogih. Njegov rad na Zejtinliku biće inspiracija budućim generacijama da se sećaju svojih korena i poštuju one koji su se borili za slobodu.
Iako više nije među nama, čika Đorđe će zauvek ostati u našim srcima kao simbol srpskog otpora, tradicije i ponosa. Njegova šajkača, kao i uspomene na sve što je učinio, živeće dokle god budemo sećali na junake koji su dali svoje živote za našu slobodu. Na Zejtinliku, mesto gde su počivali naši heroji, njegova duša će zauvek živeti.
