TEHNOLOŠKE kompanije širom sveta ove godine beleže značajan rast u emisiji duga, koja je dostigla rekordne nivoe. Ovaj trend je rezultat intenzivne trke za izgradnjom kapaciteta veštačke inteligencije, koja je primorala čak i kompanije sa velikim gotovinskim rezervama da se zaduže kako bi finansirale svoja ulaganja. Prema podacima agencije za analitiku finansijskih tržišta Dilogik (Dealogic), globalne tehnološke firme su do prve nedelje decembra 2025. godine izdale obveznice u vrednosti od 365 milijardi evra.
Značajan deo ovog duga otpada na američke tehnološke kompanije, koje su zadužile 290 milijardi dolara. Evropske kompanije su izdale obveznice u vrednosti od 41,8 milijardi evra, dok su azijske firme zabeležile iznos od 28 milijardi evra. Ovaj porast zaduživanja ukazuje na promenu u načinu na koji tehnološke kompanije pristupaju finansiranju svojih operacija. Tradicionalno su se oslanjale na interne novčane tokove, ali sada sve više zavise od dugoročnih obveznica, jer su troškovi zaduživanja niski, a potražnja investitora intenzivna.
Analitičari smatraju da kapitalna ulaganja u veštačku inteligenciju, koja se finansiraju putem duga, predstavljaju strukturnu promenu u industriji. Brzo tehnološko zastarevanje i kratak vek trajanja čipova primoravaju kompanije da neprekidno reinvestiraju. U tom kontekstu, sredstva prikupljena zaduživanjem koriste se za istraživanje i razvoj novih tehnologija, kao i za unapređenje postojećih proizvoda i usluga.
Međutim, ovaj trend povećane emisije duga može izazvati zabrinutost. Naime, rastući nivo pozajmljenih sredstava može oslabiti koeficijente pokrivenosti za neke kompanije, što postavlja pitanja o stabilnosti njihovih bilansa stanja. Investicije u veštačku inteligenciju su rizične i postoji bojazan da neće doneti očekivane prinose, što može dodatno otežati finansijsku situaciju nekih firmi.
I pored ovih rizika, najveće tehnološke kompanije ostaju generalno profitabilne i imaju značajne gotovinske rezerve. Mnoge od njih se svrstavaju među najvrednije kompanije na svetu po tržišnoj kapitalizaciji. Ove kompanije, poput velikih igrača na tržištu kao što su Apple, Microsoft i Google, imaju kapacitet da preuzmu dodatni rizik, s obzirom na svoje jake finansijske pozicije.
Očekuje se da će se ovaj trend zaduživanja nastaviti i u narednim godinama, kako se kompanije budu borile za konkurentsku prednost u razvoju veštačke inteligencije. S obzirom na to da je oblast veštačke inteligencije u stalnom razvoju, kompanije će biti primorane da ulažu u nove tehnologije i inovacije kako bi ostale relevantne na tržištu.
S obzirom na sve navedeno, važno je pratiti kako će se ovaj trend razvijati i kakve će posledice imati na tehnološki sektor u celini. Dok zaduživanje može omogućiti kompanijama da brzo reaguju na promene u industriji, takođe može dovesti do povećane finansijske zavisnosti i rizika. Investitori i analitičari će morati pažljivo da prate finansijske izveštaje ovih kompanija kako bi procenili njihovu sposobnost da upravljaju dugom i ostvare povraćaj na ulaganja u veštačku inteligenciju.
U zaključku, povećanje emisije duga među tehnološkim kompanijama ukazuje na promene u industriji koje se dešavaju pod uticajem veštačke inteligencije. Dok se mnoge kompanije suočavaju sa potrebom za investicijama, važno je balansirati između rasta i finansijske stabilnosti. U svetlu ovih izazova, budućnost tehnološkog sektora zavisiće od sposobnosti kompanija da upravljaju svojim dugom i ostvare uspeh kroz inovacije.
